Pogled sa mosta Lupu je sasvim drugačiji od onog sa zgrade Medjunarodnog trgovinskog centra. Baš kao što Petar reče, kada se gleda sa vrha Medjunarodnog trgovinskog centra, pred očima su svugde solideri, jasno se oseća puls glavne ekonomske arterije Kine. Sa vrha mosta Lupu, vidi se reka Huangpu, velelepan kompleks za Svetsku izložbu, budućnost, vitalnost i nada Šangaja.

Pred tablom na kojoj se nalaze paviljoni za Svetsku izložbu EKSPO 2010. Petar se raspitivao za lokaciju paviljona Srbije, ali mu je službenik objasnio da Srbija nema svoj poseban paviljon, nego da će svoje proizvode prezentirati u zajedničkom paviljonu.

Posle toga smo šetali po pešačkoj zoni, ulici Nanđinglu. I radnim danima ova ulica je prepuna posetilaca, a kad je vikend onda je još veća gužva. Nas četvoro—Petar, Mikelanđelo, slušalac iz Italije i prevodilac za italijanski i ja smo krenuli u laganu šetnju, planirajući da kupimo suvenire. Kad je čuo da je kolač od zelenog pasulja u Šangaju pravi specijalitet, Petar je odmah kupio dve kutije za rođake u Srbiji. Videvši da sam ja kupila dve kese boba začinjenog mirđijom, i on je kupio jednu kesu. Brzo su prošla dva sata, a Petru se još nije išlo u hotel.