„Jer mi je sve lepo."

Zaista smo mnogo hodali, ali Petar je bio jako aktivan tokom celog putovanja, trčao je gore-dole kao dete.

Hram neba se nalazi na jugu Pekinga, najveći je kompleks daoističkih zgrada iz Ming dinastije. Zbog nedostatka vremena, obišli smo samo tri glavna hrama. Pošto je broj devet najveći neparni broj u kineskoj kulturi, sve stepenice u hramu „Juan Ćiu"su napravljene tako da su deljive sa brojem devet: ima ih 18, 36 itd. Petar je, penjući se, brojao stepenice: „Jedan, dva, tri...devet. Eto!" Kamen sunca se nalazi na sredini trećeg nivoa hrama „Juan Ćiu", sa kojeg se glas čuje znatno glasnije i jače. Naš Petar nije odoleo da ne proveri, stao je na kamen i povikao:

„Ja sam car!"

„Glasnije," doviknula sam mu.

„Ja sam Petar! Ja sam car!!"

Ovako interesantan momenat sam morala da ovekovečim, pa sam slikala Petra u ulozi cara.

Po Petrovim pitanjima vidim da se dobro pripremio za ovo putovanje pre nego što je došao u Kinu, jer zna dosta informacija o kineskoj kulturi, istoriji, običajima i drugom.

Pre nego što napustimo mesto gde se nalazimo, on uvek prebroji slušaoce KRI-ja, članove naše delegacije. Danas je slušalac iz Italije otputovao u Rim, pa je ostalo 9 stranaca.