„Gde je Avganistanac?"

„Tu je."

„A-ha, ali još neko fali..."

Čini mi se da je Petar veliki optimista, njemu je sve zanimljivo i lepo, uvek je veseo i nasmešen, spreman da pomogne drugima.

Za ručak smo jeli pekinšku patku. Petar je u palačinku umotao kuvani celer, parčice kiselog krastavca i meso patke, bez kožure. Kad sam mu rekla da je kožura veoma ukusna, rekao mi je da je ne voli. Hm, pomislila sam, razlike u kulturi se ogledaju i u hrani.

Nakon ručka smo krenuli u Letnju palatu, najveću carsku palatu u istoriji Kine, koja je sagrađena za vreme vladavine dinastije Ćing i to samo za proslavu 60. rođendana carice Ci Si.