Koju god znamenitost da smo posetili, Petar je uvek ostajao posle drugih članova naše delegacije. Sve je hteo da zabeleži svojim očima i kamerom, kako bi što više poneo sa sobom iz tog prelepog grada.

Kad je došlo vreme večere, Petar je odlučio da nauči da se služi štapićima. Nije mu baš bilo lako, videla sam da se muči, ali je ipak na kraju uspeo da parče govedine završi u njegovom tanjiru. Kad je sav srećan zagrizao, uputio mi je jedan zbunjeni pogled i rekao: ''Pa, ovo je samo kost!'' Svi smo se slatko nasmejali, zaista je bila u pitanju samo kost, jer se radilo o jednom kineskom specijalitetu--pečenom govođem rebru. Dok smo se mi smejali prišao je konobar sa piletom na pladnju, pa je slušalac iz Italije, obrativši se Petru, smejući se rekao: ''Sve je sa kostima!'' Nakon toga je Petar dobio simpatičan nadimak: ''Gospodin Kost''.