Za vreme dinastije Ćing car Kangsi je naredio da se hram renovira i da se ispred srebrne statue postavi zlatna tabla na kojoj piše: „živeo car „ .Od tada u ovom hramu živi buda nije bio vrhovni poglavar, nego je tu ulogu vršio car, a time je znatno podignut religijski i politički prestiž hrama. U ono vreme Dađaosi je postao centar razmene kultura i civilizacija između mongolske, tibetske i hanske nacije i igrao veoma važnu ulogu u političkom i kulturnom životu Unutrašnje Mongolije. Ovo je u to vreme bio najuticajniji hram u severnom delu Kine. Vrhovni sveštenik Džao Đuđu je rekao :

Dađaosi zauzima površinu od 30 hiljada kvadratnih metara . Pošto su njegovi graditelji bili majstori iz centralne i severozapadne Kine kao i sa Tibeta, izgled i konstrukcija hrama su kombinacija hanske i tibetanske arhitekture. U hramu Dađaosi su sačuvani dragoceni predmeti, među kojima su srebrna statua, rezbarija figura zmajeva i zidna slika tri dragulja u hramu. Vrhovni sveštenik Džao je rekao:

U glavnom paviljonu hrama stoji stutua Sakija Muni Sidarte Gautame izlivena od srebra, to je prvo čudo, jer su u ostalim hramovima sve skulpture bude napravljene od zlata, bronze, drveta, kamena ili gline, jedino se u ovom hramu nalazi srebrna statua bude. Buda je u sedećem položaju, statua je teška tonu i po i visoka tri metra. To je u Kini dosada najveća srebrna skulptura bude, pa Dađaosi nosi naziv i Hram srebrnog bude.