Krajem 90-tih godina prošlog veka, pošto je Kina bila uveliko u tranziciji od planske ka tržišnoj privredi, došlo je do velikih promena u svemu pa i u načinu zapošljavanja.Svršeni studenti su sami tražili i birali posao, u skladu sa prilikama koje je diktirala tržišna ekonomija.Tada su dobili šansu da prema sopstvenim željama planiraju budućnost. Trideset četvrtogodišnja Li Sjuli je 1998.godine završila finansijski fakultet u provinciji Šansi. Odjednom se našla u problemu i brigama oko toga gde i kako da izabere posao. O tome je rekla:

To je za mene bilo kao grom iz vedrog neba. Dok sam studirala, nisam rasmišljala o zaposlenju, jer je kada sam ja upisivala fakultet u zemlji još uvek sprovodjen sistem jedinstvenog državnog rasporedjivanja na posao. Na poslednjoj godini studija osetila sam da mi je budućnost maglovita, rekla je gospođa Li.

Tada je bila mlada,neiskusna i nepripremljena za brojne teškoće koje su je čekale.

Bez mogućnosti da odradi pripravnički staž, bez pomoći psihologa i psihološkog vaspitanja, kakvo postoji danas za diplomirane studente na fakultetima, bez Interneta koji danas olakšava tražnje posla, bila je u veoma neprijatnoj situaciji. Zaključila da je došlo vreme menjanja pogleda prema zapošljavanju. O tome je rekla: