• Programska �ema• Pregled programa• O nama• O CRI
Slu�anje dnevnog programa 091118
vi�e>>
China Radio International
Vesti iz Kine
Vesti iz sveta
 Politika
 Privreda
 Kultura
 Sport
 Društvo
• Dragi prijatelji, KRI po�inje svoju redovnu emisiju za podru�je prethodne Jugoslavije...

Svet i Sport

Kultura

Muzi�ki Predah

Nauka, obrazovanje i zdravlje

Putovanje po Kini

Kineske nacionalne manjine
(GMT+08:00) 2009-08-28 21:10:53    
Sve bolji i bolji �ivot pripadnika kineske nacionalne manjine Tu Jao

cri

U provinciji Guangsi na jugu Kine �ivi vi�e od 6 hiljada pripadnika specifi�ne nacionalne manjine Tu Jao, koja predstavlja ogranak nacionalnosti Jao. Vekovima �ive�i u planinskim podru�jima, dugo odvojeni od vanjskog sveta,bili su poznati po zaostaloj privredi i niskoj stopi proizvodnje. Poslednjih godina uz vladinu pomo� i oslanjanje na sopstvene snage znatno je pobolj�an �ivot pripadnika nacionalane manjine Tu Jao. U na�oj dana�njoj emisiji vodimo vas u grad He D�ou u Guangsiju gde je ve�insko stanovni�tvo ove narodnosti kako bismo upoznali njihov sada�nji na�in �ivota.

Selo �i Dong u blizini grada He D�ou okru�eno je planinskim vencima,a do njega vode vijugave planinske staze.U selu je naseljeno vi�e od 1800 stanovnika,pripadnika nacionalne manjine Tu Jao.Ba� u vreme posete novinara ovom selu bilo je neuobi�ajena u�urbanost i veselost.Razlog tome bila je svadba koja se odr�avala u selu.

Na svadbi je fantasti�na atmosfera. Ku�a mlado�enje Feng Tiande je puna gostiju. Gostoljubivi doma�ini su postavili duga�ki sto koji je specifi�an za nacionalnu manjinu Tu Jao i slu�i isklju�ivo za slavlja.Gostima su nazdravljali �ajem i rakijom i pevali brojne zdravice.

Od pamtiveka pripadnici ove nacionalne manjine poklanjaju naro�itu pa�nju svadbi. Kod njih je obi�aj da ukoliko bra�ni par ekonomski nije sposoban da proslavi dan svadbe, tu sve�anost treba da odr�i kada ostari. Ukoliko za svoga �ivota nije mogao da priredi sve�anost , onda njihova deca treba da odrade ovaj veliki �ivotni doga�aj posle smrti roditelja. Zato mnogi od njih uporno rade ceo �ivot za tu sve�anost, a neki su se �ak zbog toga i zadu�ili.

Nedavno je na inicijativu mesne vlade izvr�ena reforma u vezi obi�aja svadbe, zahvaljuju�i �emu su mladi pripadnici nacionalnosti Tu Jao izmenili tradicionalni pojam o svadbi. Pre reforme roditelji mlade i mlado�enje treba da organizuju slavlje koje traje 5 dana i 4 no�i, a hrana, rakija i meso koji se potro�e za svadbu, dovoljni su da prehrane celu porodicu nekoliko meseci. Nakon reforme svadbeno slavlje se skra�uje na 2 dana i 2 no�i, �ime su znatno smanjeni tro�kovi.

Reforma svadbenog obi�aja je imala punu podr�ku kod mladi�a i devojaka, pripadnika nacionalne manjine Tu Jao, medju kojima je i mlado�enja Feng Tiande. On je istakao da je najbolji rezultat reforme je skra�eno vreme proslave svadbe i smanjen teret koji donose veliki tro�kovi. Mlada Feng Mei je rekla slede�e:

Reformom su smanjeni porodi�ni tereti, a mladi ljudi mogu da, koriste�i u�tedjeno vreme nau�e �to vi�e znanja, a u�tedjenim novcem razvijaju proizvodnju, �to je korisno za obe porodice novog bra�nog para.

U selu �i Dong na�i novinari su primetili da je sve vi�e pripadnika nacionalne manjine Tu Jao po�elo da oslanjanjem na sopstvene snage razvija privredu. Kako je po�ela izgradnja novih puteva u selu seljaci su osmislili novi na�in zarade:kolima otpremaju lekovite biljke u grad da prodaju. Pored toga dr�ava i mesna vlada stalno ja�aju podr�ku i pomo� razvoju tamo�nje privrede, i time znatno pobolj�avaju �ivot stanovnika. Uz dr�avnu pomo� me�tani mogu da gledaju TV i slu�aju radio programe. Zahvaljuju�i tome, pripadnici ove nacionalne manjine su zapo�eli upoznavanje sa svetom izvan svog kraja.

Poslednjih godina, kako u selu �i Dong,tako i u drugim selima u kojima �ive pripadnici nacionalne manjine Tu Jao,do�lo je do velikih promena. O tome je funkcioner op�tinske vlade He D�ou gospodin Liu �ingsian sa ushi�enjem rekao:

Poslednjih godina zahvaljuju�i pomo�i i podr�ci vlade izgradjeni su novi putevi, znatno se razvila proizvodnja lekovitih trava i drugih ekonomskih kultura, a rezultat toga su pove�ani prihodi i postepeno pobolj�anje �ivota pripadnika ove narodnosti. Mnogi su kupili motocikl, tezevizor u koloru, �ive sve bolje i bolje.

Radi razvoja turizma u svakom selu je osnovana umetni�ka grupa koja turistima pokazuje narodne obi�aje i folklor, �to privla�i sve vi�e turista iz raznih krajeva zemlje.

Govore�i o velikim promenama svog zavi�aja �itelj sela �i Dong gospodin Feng �ihua je istakao:

Mi �elimo da napredujemo. Nadamo se da �emo na�e nacionalne navike i obi�aje pokazati ne samo celoj zemlji, ve� i svetu.