• Programska �ema• Pregled programa• O nama• O CRI
Slu�anje dnevnog programa 091118
vi�e>>
China Radio International
Vesti iz Kine
Vesti iz sveta
 Politika
 Privreda
 Kultura
 Sport
 Društvo
• Dragi prijatelji, KRI po�inje svoju redovnu emisiju za podru�je prethodne Jugoslavije...

Svet i Sport

Kultura

Muzi�ki Predah

Nauka, obrazovanje i zdravlje

Putovanje po Kini

Kineske nacionalne manjine
(GMT+08:00) 2009-07-03 20:28:37    
Morska lepota kao slika sna

cri

Kina je mnogonacionalna zemlja, a narodnost �ing, koja broji vi�e od 20 hiljada pripadnika, naseljava Dongsing, grad u jugozapadnom delu Guangsija. Po�imo zajedno da osetimo �ari Dongsinga.

�uli ste melodiju na jedno�i�anom instrumentu - dusian�inu. Dusian�in je guda�ki instrument koji sviraju samo pripadnici narodnosti �ing. Dongsing se nalazi na kinesko-vijetnamskoj granici. Pripadnici narodnodsti �ing, koji nastanjuju ovaj kraj, generacijama se bave ribarstvom. Do dana�njih dana je sa�uvan obi�aj ''jilai'', koji nala�e da svaki �ovek mo�e da dobije deo onoga �to je video. Na primer, ako ugledate ribarski �amac koji se sa ulovom vra�a na obalu, slobodno se poslu�ite onim �to vam se jede. Vlasnik vam ne�e re�i ni re�i, jer su pripadnici narodnosti �ing veoma srda�ni. Zahvaljuju�i njihovoj gostoljubivosti, gosti ovde rado odlaze i u�ivaju u prirodi, moru i morskim specijalitetima.

Pored Praznika prole�a, te praznika Duanvu i Meseca i drugih praznika koje slavi narod Han, �angha je praznik koji obele�avaju samo pripadnici narodnosti �ing. Desetog juna po lunarnom kalendaru, obele�ava se najsve�aniji i najveseliji praznik te narodnosti. Turisti�ki vodi� Jang �inhong je nam objasnila:

''�angha' zna�i pevanje. Za vreme tog praznika emocije se izra�avaju kroz pesme, pesmama se upoznaju novi prijatelji i pokazuje po�tovanje Bogu mora.''

Kad osvane �angha, i mlado i staro obla�i sve�ano ruho i odlazi na zbor u Hating, mesta�ce 15 kilometara udaljeno od centra Dongsinga. Tamo se peva i igra do kasno u no�.

Uz narodnu pesmu ''Vanvange'', koja opisuje lepotu prirode, stigli smo u primorsku oblast Saniangvan u gradu �ind�ou. Pred nama je bila bisernoplava pu�ina, vreo pesak i kineski beli delfini.

Delfini su jedna od �ivotinjskih vrsta koje ljudi najvi�e vole. Oni su pametni, dobro�udni, pitomi. Ako volite delfine, onda je najbolje da posetite zaliv Saniangvan koji zovu ''zavi�ajem kineskih belih delfina''. Ve�i deo tela kineskih belih delfina je mle�nobeo, a stomak i rep su roze boje. Kineski beli delfini su jedna od najugro�enijih �ivotinjskih vrsta u Kini. U zalivu Saniangvan, nedaleko od obale mo�ete posmatrati igru nekoliko stotina ove vrste delfina. Kad ribari �amcima odlaze na pu�inu ili kad turisti�ki brodi� turiste poveze u obilazak zaliva, uvek ih prate delfini. Dru�enje �oveka i delfina je jedna od romanti�nih pri�a koje mo�ete do�iveti na putovanju po Gungsiju.

Zaliv Saniangvan ima mnogo grebena razli�itih oblika: jedan od njih li�i na orla, drugi na morskog lava, tre�i opet na kita itd.

Postoji legenda o tome kako je ovaj zaliv dobio ime Saniangvan. U davna vremena �ivela su tri ribara koja su uvek zajedno i�la u ribolov. Jednoga dana su oti�li na pu�inu i vi�e se nisu vratili. Njihove �ene su od toga dana svakodnevno odlazile na obalu i gledale prema moru, i��ekuju�i njihov povratak. Toliko dugo su �ekale da su se na kraju pretvorile u tri stene. Drugi ribari su bili dirnuli njihovom ljubavlju prema mu�evima, pa su ovo ribarsko naselje nazvali Zaliv tri �ene, Sanniangvan, a te tri stene � Tri okamenjene �ene, Sanniang�i.

Saniangvan je zaista �arobno mesto, a njegovu lepotu su opevali ribari u pesmi''No� u Saniangvanu''.

''Ta divna no� u Saniangvanu! �um mora koje obasjava mese�ina. Galebovi kri�e. �uje se smeh ljudi na brodovima. Pirka morski povetarac i razgoni svaku tugu.''

Ova pesma nas je ispratila na put u grad Beihaj.

Beihaj je poluostrvo. Zemlja bogata ilova�om, plavo more, obala boje srebra i zelene palme doprinose prijatnijoj atmosferi. Zahvaljuju�i izuzetno povoljnoj klimi, ovaj subtropski pomorski grad deluje bajkovito. �ini mi se da je ovo idealno mesto za �ivot. Leta nisu pretopla, a zime nisu previ�e hladne, vazduh je sve�, a voda �ista, pa po ekolo�kim standardima ovaj grad zauzima jednu od vode�ih pozicija. Broj aniona u vazduhu dosti�e 2500 do 5000 po kubnom centimetru, �to je 50 do 100 puta vi�e nego u kontinetalnim gradovima. To je razlog za�to ovaj grad zovu najve�om ''zelenom oazom'' u Kini.

�etnja pe��anom obalom u gradu Beihaj, dugom nekoliko desetina kilometara, �iroka i ravna obala, mekan pesak pod nogama, prostrana pu�ina i penu�avi morski talasi potpuno �e vas osve�iti. Zbog sve te lepote, ovaj grad zovu ''Isto�ni Havaji''. Posetilac iz SAD-a, D�oni Lup je rekao:

''Veoma je lepo. Moj prijatelj mi je preporu�io grad Beihaj i evo, li�no sam se uverio da je ovo mesto prelepo.''

Dragi slu�aoci, ovim �u zavr�iti dana�nju emisiju. Na kraju programa, jo� jednom �u ponoviti dva pitanja koja sam vam postavila na po�etku emisije: prvo, koji je najsve�aniji praznik kineske narodnosti �inga? Drugo, koji je kineski grad najve�a ''zelena oaza''? Odgovore po�aljite po�tom na adresu: Kineski radio Internacional, Redakcija srpskog jezika, 16 A ulica �i�ing�an, Beijing, Kina. Po�tanski broj je 100040. Odgovore nam mo�ete poslati i elektronskom po�tom na adresu: ser@cri.com.cn. Podse�amo vas da �e kviz trajati do 6.oktobra 2008. godine.

Jo� jednom vam se zahvaljujem na u�e��u u kvizu koji zajedni�ki organizuju KRI i Turisti�ka organizacija Autonomne Pokrajine Guangsi. Do slu�anja.