''Visoke planine i reke'' je jedna od 10 najpoznatijih kineskih klastičnih melodija.

O ovoj melodiji postoji jedna leganda. U doba Čunćiu ( 770. do 476. godine pre naše ere), jedan poznati svirač na instrumentu gu ćin koji se zvao Boja, svirao je jednog dana melodiju veličajući lepotu visokih planina. Drvoseča Džong Zići, čuvši njegovu melodiju, rekao je :'' Bravo! Planina je veličanstvena i visoka kao oblaci. '' Boja je nastavio da svira muzikom opisujući burne talase. Džong Zići je rekao :'' Bravo! Osećam kada da sam na moru.'' Boja je bio vrlo radostan i rekao drvoseči :'' Vi možete da razumete moju muziku!''. Otada su oni postali dobri prijatelji, a melodija je dobila ime '' visoke planine i reke''. Nakon smrti drvoseče, Boja više nije svirao jer više nije imao prijatelja koji razume njegovu muziku.

2.Tri varijacije o cveću šljive

''Tri varijacije o cveću šljive'' je jedna od 10 najpoznatijih kineskih klastičnih melodija.

Cveće šljive, o kojem govori ova melodija, na kineskom jeziku se kaže Mei Hua. Šljiva cveta zimi, kada duva hladan vetar i pada sneg. Zato Kinezi veruju da Mei Hua ima najčvršći karakter od svih vrsta cveća. Ne boji se hladnoće, ni drugih teškoća. Otuda je ono simbol snažnog i odvažnog čoveka.

3. Devojka iz Dabančenga

Ova kompozicija je vrlo popularna među pripadnicima sinđang-ujgurske nacionalne manjine i izvodi se na njihovom nacionalnom instrumentu koji se zove Ževap.

Melodija govori o tome kako ujgurski mladić prosi lepu devojku koji živi u Dabančengu. Pa da poslušamo.

4. Grožđe je sazrelo

Ova kompozicija se izvodi na kineskom tradicionalnom instrumentu Erhu, uz pratnju drugih muzičkih instrumenta i govori o običaju stanovništva Sinđanga da uz pesmu i igru obavljaju jesenju berbu grožđa.

5 Šangri-la

Šangri-la je jedna od reči koju Tibetanci najčešće koriste. U tibetanskom budizmu, Šangri-la je misteriozno mesto koje se nalazi negde oko prvog vrha planine Gangdis u jugozapadnom delu Tibeta. Tamo nema siromaštva, teškoća i nema bolesti i smrti. Cveće je uvek u cvatu a život je tamo uvek srećan. U stvari, Šangri-la je Nebeski raj u srcima Tibetanaca. Oni veruju da ukoliko uspešno praktikuju Mizong Jogu, mogu da nađu put ka Šangri-li. Zbog ovog verovanja, od detinjstva do starosti generacije tibetanskih vernika svakodnevno naporno vežbaju ovu tešku veštinu.

6.Džumulungma

Na tibetanskom jeziku, ''Džumu'' znači boginja a ''Lungma'' znači ''treći''. Zato među našim tibetanskim sunarodnicima, Džumulungma znači vrh treće boginje. Prema legendi, u drevnom vremenu ovo mesto je bilo veoma lepo. Svugde je raslo drveće i cveće a okolo se prostiralo veliko more. Jednoga dana došao je đavo sa pet glava. On je uništio tu prekrasnu šumu i raznobojno cveće i pokušao da zauzme ovo mesto. Medjutim, u tom trenutku se pojavilo 5 boginja koje su uspele da pobede đavola. Ljudi su tako spaseni te su zamolili boginje da ostanu zajedno sa njima. Najzad, boginje su se pretvorile u pet vrhova na vencu Himalaja. Treća boginja koja je bila najviša i najlepša među ovih pet boginja se pretvorila u vrh Džumulungmu.

7.Sedlo sa ugraviranim cvetom

Melodija se izvodi na nacionalnom instrumentu mongolske narodnosti—žičanom instrumentu Matoućin. O ovom instrumentu postoji jedna dirljiva priča. Vrlo davno, jedan pastir je odgajao prekrasnog belog rasnog konja. Na jednom takmičenju, beli konj je osvojio prvo mesto. Saznavši za to, knez je pastiru oduzeo konja, a zatim je u svojoj palati priredio grandioznu proslavu. U želji da se pred prisutnima pohvali svojim trofejom, knez je uzjahao konja. Ali, čim se popeo na njega, konj ga je zbacio. Naljutivši se, knez je naredio da konja ubiju. Kad je čuo da je konj ubijen, pastir je bio veoma tužan. Tokom noći, pastir je sanjao konja koji je oživeo i koji mu reče: '' Dragi moj gazda, ako želite da vas uvek pratim, molim vas da od mojih kostiju napravite muzički instrument. Sutradan je pastir od kostiju i grive konja napravio instrument ''matoućin'', kako bi se svirajući na njemu uvek sećao svog omiljenog konja.

8.Rendez-vous (randevu) u Aobao-u

To je jedna od najpoznatijih ljubavnih pesama mongolske nacionalne manjine. Aobao je reč iz mongolskog jezika i označava gomilu kamenja.

Za naše mongolske sunarodnike, Aobao je mesto za prinošenje žrtvi bogovima, jer je život, prema njihovoj legendi, potekao iz kamena. Svakog maja ili jula prema kineskom kalendaru, pripadnici mongolske nacionalne manjine u Aobao-u održavaju ceremoniju žrtvovanja. Nakon toga slede raznovrsna takmičenja. Na primer, konjske trke, rvanje i tako dalje. A mladići i devojke često koriste ovu priliku da izraze ljubav jedni drugima. Melodija koju ćete čuti, govori o susretu mladog čoveka i devojke u Aobao-u.

9. Napredovati korak po korak

To je jedna od najpoznatih tradicionalnih guandonskih kompozicija i vrlo je popularna među Kinezima i kineskim iseljenicima.

10Jesenji mesec i mirno jezero

Ova melodija je jedan od najpoznatijiskih dela Guandonskog muzika. Guangdonski muzički stil se pojavio početkom 20. veka i veoma brzo je postao popularan u južnoj kineskoj provinciji Guangdongu i njenoj okolini, uključujući Honkong, Makao i jugoistočnu Aziju.

11Vez na Hebao-u

Hebao u kineskom jeziku označava nešto što je slično maloj vreći, a ima mnogo vrsta. Na primer, može biti u obliku novčanika, futrole za ogledalo ili naočare i slično. U slobodnom vremenu, devojke koje žive na Visoravni Les, često rade vez na Hebao-u, a kada završe, poklanjaju ih svojim momcima. U stvari, Hebao je ne samo simbol iskrene ljubavi, nego i potvrda postojanja ljubavnih odnosa između devojke i momka. Zato, ukoliko momak prihvati ovaj poseban poklon, on će na njega gledati kao na dragocenost i uvek ga nositi sa sobom.

12Sunčani dan

'' Sunčani dan'' je pre svega ljubavna pesma popularna u periodu rata protiv Japana.

Ova pesma opisuje momka koji je želeo da se pridruži vojsci Komunustičke partije Kine, ali istovremeno nije želeo da se odvoji od svoje devojke. Pesma '' Sunčan dan'' upravo peva o dijalogu između ova dva ljubavnika. Na kraju, devojka izražava podršku odluci momka i obećava da će ga čekati bez obzira na teškoće na koje naidju.

13. Molim da ostanete, dragi gosti iz daleka!

Ova melodija govori o gostoljubivim devojkama i mladićima iz nacionalne manjine Ji, koji iskreno pozivaju goste iz daleka da ostanu u poseti, kako bi sa njima zajedno uživali u radostima koje donosi dobra žetva.

14. Ašima

Ova melodija je jedno od najpoznatijih muzičkih dela kineske nacionalne manjine Ji.

Prema kineskoj legandi Ašima je bila jedna veoma lepa devojka, koja ne samo da je imala lepo lice, već je takodje imala i talenta za pevanje i ples. Mnogo mladića je stoga bilo zaljubljeno u nju, ali Ašima je svoje srce poklonila pametnom i hrabrom momku po imenu Ahei sa kojim je zajedno rasla od detinjstva.

Jednoga dana, Ahei je otišao daleko da napasa ovce. Sin jednog bogataša po imenu Adži je, koristeći ovu priliku, oteo Ašimu i prisilio je da se uda za njega. Ašima je medjutim više volela da izabere smrt, nego da prihvati njegov zahtev. Stoga je zlobni Adži devojku zatvorio u tamnicu.

Čuvši ovu vest, Ahei se odmah vratio i odlučio da svim snagama spasi svoju Ašimu. Ahei i Adži su se takmičili u pevanju, sečenju drva i sejanju semena. Ahei je pobedio u svim tačkama. Zato, osim da oslobodi Ašimu, sin bogataša nije imao drugi izbor.

Ahei i Ašima su se radosno vratali kući. Međutim, Adži je bio u dosluhu sa zlopakim bogom Jašen. Kad su Ahei i Ašima prešli reku, Jašen je napravio strašnu poplavu koja je odvojila Ašima i Ahei. Kada se reka ponovo smirila, Ahei je samo pronašao jedan veliki kamen, u obliku Ašime. Danas u Šilinu u provinciji Junan još uvek postoji kamen koji se zove Ašima. Tamošnji građani smatraju da je taj kamen upravo Ašima iz ove legende.

15.Potok žubori

'' Potok žubori '' jedna veoma lepa melodija iz južne kineske provincije Junan. Uz muziku, možemo da zamislimo sledeću sliku. Pod srebrnastom mesečinom, sve je mirno, samo se čuje potok kako žubori. Jedna lepa devojka sedi na obali potoka i gleda u vodu koja teče. Ona čezne za svojim momkom koji radi veoma daleko, i nada se da će moći da svoju ljubav, zajedno sa vodom koja teče, prenese na mesto gde se njen momak nalazi.

16?Patuljasti bambus pod mesečinom

ova melodija se izvodi na nacionalnom instrumentu Bavu koji je veoma popularan na jugu provincije Junan gde žive pripadnici nacionalnih manjina Hani i Ji.

O Bavu postoji jedna leganda. Veoma davno, u jednom selu hanijske narodnosti je živela jedna lepa i talentovana devojka po imenu Mei Vu. Svaki dan uveče ljudi su se sakupljali u dvorištu njene kuće da je slušaju kako peva. Devojka je bila u ljubavi sa elegantnim hrabrim mladićem po imenu Ba Čong, i njih dvoje su srećno živeli.

Jednog dana, đavo je oteo Mei Vu, odveo je u planinsku pećinu i pokušao da je prinudi da peva za đavole. Pošto je Mei Vu odbila taj zahtev, đavoli su joj odsekli jezik i bacili je u gluvu šumu. Saznavši za ovu nesreću, jedan dobrodušan svetac je došao, napravio jedan instrument od bambusa i poklonio ga devojci, kako bi, iako bez jezika, uz pomoć ovoga instrumenta mogla da nastavi da peva. Čuvši njene pesme, hrabri Ba Čong je našao svoju devojku i njih dvoje su nastavili da srećno žive.

Prema ovoj legandi, instrument koji je svetac poklonio devojci je muzički instrument Bavu. Bavu je skraćenica od imena momka i devojke iz ove legende, odnosno imena Ba Čong i Mei Vu.

17. Zakletva na venčanju 

To je veoma poznata melodija kineske nacionalne manjine Lagu i govori o vernoj ljubavi.

18. Na obali izvora leptira

Ova melodija govori o ljubavnoj priči između dvoje mladih pripadnika kineske nacionalne manjine Bai.

Izvor leptira je poznato turističko mesto u Dali-ju. O njemu postoji jedna legenda. Veoma davno, blizu ovog izvora je živeo jedan mladi lovac. Jednoga dana, on se loveći zlatno lane susreo sa jednom lepom devojkom. Dobrodušna devojka ga je zamolila da pusti lane. Mladi lovac se složio i zajedno sa devojkom počeo da leči rane laneta. Njih dvoje su se tako zaljubili i često zajedno pevali na obali ovog izvora. Međutim, knez Ju Vang je pokušao da devojku otme. Ju Vang je poslao mnogo vojnika, i mladi lovac i devojka nisu imali drugi izbor, već su skočili u izvor i svoje živote žrtvovali za ljubav. Njihova tela nisu pronadjena, već su se samo videla dva lepa leptira kako lete nad izvorom. Otada su ljudi taj izvor nazvali '' izvorom leptira''.

U srcima narodnosti Bai, izvor leptira je simbol ljubavi. Zato su oni i danas još uvek zadržali običaj da pevaju na obali ovog izvora, medjusobno izražavajući ljubav.

19. Misliti na svog momka

Ova melodija govori o devojci koja veoma misli na svog momka i da se nada da ga odmah vidi. Ona je tipično muzičko delo koje je popularan u provinciji Heilongđangu. Ona ima ne samo veoma živahan, nego i humorističan stil.

20. Pesma o čamcima na reci Vusuli

To je melodija kineske nacionalne manjine Hedže. Hedže je nacionalna manjina koja uglavnom živi u najsevernijoj kineskoj provinciji Heilonđang. Ta narodnost ima veoma dugu istoriju, ali je danas broj njenih pripadnika samo 4245. Oni imaju svoj jezik, ali nemaju pismo. Ribarstvo je tradicija ove narodnosti. Riba je jelo koja se svakoga dana nalazi na trpezi pripadnika narodnosti Hedže.

Melodija '' Pesma o čamcima na reci Vusuli'' opisuje ribarske čamce koji se kreću po reci Vusuli loveći ribu. U stvari, to je slika o srećnom životu koja se nalazi u srcima pripadnika narodnosti He Dže.

21. Jasmin

Ovu melodiju je 1957. godine napisao poznati kineski kompozitor He Fang, i od trenutka nastanka ona je vrlo brzo postala popularna u Kini i na celom svetu.

Na skoro svim velikim ceremonijama u Kini, kao na primer na ceremoniji povodom povratka Honkonga i Makaoa u okrilje domovine, izvodi se melodija '' Jasmin ''. Takodje, i u poznatoj Pučinijevoj operi '' Turandot '' možemo da čujemo ovu lepu melodiju.

22. Pesma o spretnim rukama

Ova pesma je na sudžouskom dijalektu a govori o ženama koje žive u tom mestu.

Kada govore o ženama iz Sudžoa, Kinezi često koriste puno lepih reči, odnosno opisuju ih kao lepe, sa blagim karakterom, i veoma vešte u radu. U izvesnoj meri, žene iz Sudžoua, u srcima kineskih muškaraca predstavljaju ideal lepote i dobre supruge. Upravo kao što se kaže u ovoj pesmi:

Cveće zasejano spretnim rukama

cveta duži vremenski period.

Vrba zasejana spretnim rukama

blaga je kao sudžoska žena.

23. Leptir voli cveće

Ova opera je obrada Ma Cedongove poznate istoimene pesme.

Ovu pesmu je napisao poznati kineski lider Mao Cedong 1957. godine kao odgovor na pesmu Li Šuji. Li Šuji je bila učiteljca u jednoj školi u rodnom kraju Mao Cedonga. Njen muž je bio komunista koji je ubijen od strane Guomindanga 1932. godine. Li je napisala pesmu u znak sećanja na svoga muža i tu pesmu poslala Mao Cedongu, jer je i Mao Cedongova prva supruga, koja se zvala Jang Kaihui, ubijena od strane Guomindanga 1930. godine za vreme Kineske revolucije. Pored toga, Li Šuji je bila i jedna od najboljih prijateljica Jang Kaihui. Pročitavši Li Šujinu pesmu, Mao je napisao pesmu pod nazivom '' Leptir voli cveće '', u kojoj je izrazio veliku čežnju koju je osećao prema svojoj ženi. U ovoj pesmi, Mao Cedong je istakao da je veoma ponosan na svoju ženu.

24. Muzika za ples narodnosti Ji

Slušajući ovu melodiju možemo da zamislimo kako mladi pripadnici ove manjine, okupljeni pod sjajnom mesečinom oko logorske vatre, pevaju i plešu. Takav način zabave ujedno predstavlja i važni način da mladići i devojke manjine Ji izraze jedno drugome ljubavna osećanja.

25. Melodije za decu

'' Radost'', '' Petao'' i '' Cveće lepo cveta ''--- niz dečijih melodija koje se izvode na klaviru. Nadamo se da će se ove melodije dopasti svoj deci koja nas slušaju, i da će takodje izazvati lepa sećanja naših drugih slušalaca na sopstveno detinjstvo.