U provinciji Ćinghaj, na severozapadu Kine, žive pripadnici tibetanske, mongolske, hujske i drugih narodnosti. Ova provincija je bogata nacionalnim kulturama. Poslednjih godina, vlast u provinciji Ćinghaj je preduzela mere za ''povećanje prihoda pomoću negovanja nacionalne kulture'' i pozvala zemljoradnike i stočare da se kulturno angažuju i time povećaju svoje prihode i poboljšaju životni standard.

Narodni ansambl Ajisaimai, iz sreza Pingan u provinciji Ćinghaj, je osnovan 2004.godine, i čine ga uglavnom mladići tibetanske i mongolske narodnosti. U protekle tri godine, ovaj ansambl je nastupao u svim krajevima Kine, a broj članova se od 66, na početku osnivanja,povećao do sadašnjih 520. Osim toga, njihovi prihodi su, u poređenju sa seljacima iz tog sreza, nekoliko desetina puta veći. Funkcioner sreza Pingan Vang Sjuande je saopštio da su neki članovi, još pre osnivanja ansambla, izvodeći tibetanske i mongolske pesme i plesove u nekim gradovima te provincije, doživeli ovacije od strane publike.

''Ansambl je imao nastup samo nekoliko dana, a zaradio je 12 hiljada juana. Članovi ansambla su veoma raspoloženi, a članovi njihovih porodica su veoma zadovoljni i ponosni što su deca ne samo mnogo zaradila, već su imala priliku da pokažu svoje umeće u praksi.''

Provincija Ćinghai je glavno područje po vodnim resursima, koja ima prostrane pašnjake. Ovih godina, eko-sredina u tim pašnjacima je u izvesnom smislu narušena zbog prirodnih faktora i preteranog čobanstva. U toj provinciji je, od 2003.godine, realizovana pozitivna ekološka politika, a stočari tibetanske i mongolske narodnosti su podstaknuti da se presele u grad. Da bi pomogli preseljenim tibetanskim i mongolskim stočarima da se uklope u novi život, vlast Ćinghaja im je, s jedne strane omogućila stanove, organizovala podučavanje u vožnji, gajenju i drugim tehnikama, a s druge strane je razvijala narodni turizam i povećavala prihod poljoprivrednika i stočara negovanjem nacionalnih kultura.

Politika ''povećanje prihoda negovanjem nacionalnih kultura'' je seljacima i stočarima donela znatan prihod. Iza tih rezultata stoje napori vlasti i mnogih preduzeća. Prošle godine je privatno preduzeće iz te provincije organizovalo podučavnje u plesu. Kada je reč o tome, direktor tog preduzeća Vang Sjiaobo je rekao:

''Ćinghai je region bogat pesmama i plesovima. Muzičko podučavanje pripadnika nacionalnih manjina, koji žive od pašnjaka, ima za cilj povećanje njihove sposobnosti za zapošljavanje. Osim toga, takva obuka je organizovana da bi se bolje iskoristilo bogatstvo nacionalnih kultura u provinciji Ćinghaj.''

Ta obuka nije laka. Prema zahtevima Kulturnog odeljenja provincije, polaznici bi trebalo da nauče nekoliko vrsta plesova za mesec dana. Kako oni mogu da savladaju toliko vrsta plesova za kratko vreme, objasnio nam je profesor mongolske narodnosti Bao Guihua.

''Uopšteno govoreći, znanje se brzo prenosi sa profesora na učenike. Kada primetim makar i namanji napredak, odmah im dajem pohvalu. To im daje samopouzdanje."

Uz podsticaj profesora, učenike podstiče i želja za budućim lepim životom. Devojka tibetanske narodnosti Čimo Tso je novinaru rekla:

''Sanjam o tome da zaigram pred celim svetom. Želja mi je da ljudima iz mog zavičaja ispričam moje doživljaje i osećanje, tako da i oni požele da odu na obuku. Nadam se, da će još više prijatelja tibetanske narodnosti, putem ove obuke, ostvariti svoj san i promeniti svoju sudbinu.''

Danas, osim organizovanja nastupa narodnih plesova, vlast Činghaja pozitivno podstiče lokalne seljake i stočare nacionalnih manjina da se bave narodnim zanatom. Slikanje, kiparstvo, vez i druge narodne umetnosti postaju dobar način za izlazak iz siromaštva.