Duboka je noć. Tišina je postepeno zamenila šum motora i užurbanost dana. Većina stambenih četvrti je utonula u san. Međutim, u jednoj maloj ulici u istočnom delu Pekinga život tek počinje da se budi. To je ulica Gujđe, takozvana ulica hrane u Pekingu. Sa obe strane ove ulice, dugačke oko 1500 metara, visi više od 500 velikih i na hiljade malih crvenih fenjera okačenih po bujnim krošnjama drveća ili nad ulazima mnogobrojnih restorana koji su vratili nekadašnju tradicionalnu atmosferu noćnog života Pekinga—ove savremene metropole i stvorili specifičnu atrakciju. Ulilca Gujđe je poznata po raznovrsnim ukusnim jelima. Sa obe strane ulice poređano je u nizu više od stotine restorana sa pekinškom, šangajskom, sečuanskom, šandonškom, guandonškom i drugim vrstama kuhinje iz raznih krajeva Kine. Čak i kada biste svakodnevno dolazili ovde, opet bi vam bilo potrebno više meseci da isprobate sve vrste jela koje ovi restorani nude. Nedavno sam sa suprugom bio u jednom restoran u ovoj ulici. Iako je bilo 2 sata posle ponoći, ovde je još uvek bilo vrlo živo. Restoran u kome smo bili se nalazi u jednom tipičnom pekinškom pravougaonom dvorištu. Izrazivši nam dobrodošlicu direktor restorana gospodin Đan Đinđan nas je ukratko upoznao sa svojim restoranom. Ispričao nam je: U doba poslednje kineske feudalne dinastije Ćin u ovoj kući je živeo jedan general. Kada smo otvarali restoran, prilikom renoviranja , sačuvali smo originalni stil arhitekture tipičnog pekinškog četvorougaonog dvorišta. Nismo uveli savremeni način grejanja, već smo u svakoj sobi postavili po jednu tradicionalnu tronožnu peć na ćumur.
Da bismo privukli veći broj gostiju i olakšali stranim gostima naš jelovnik je i na kineskom i na engleskom jeziku. Pored kineskih specijaliteta u ovom restoranu se mogu naručiti i jela koja predstavljaju kombinaciju kineske i evropske kuhinje. Za primer ćemo navesti jedan od specijaliteta ove vrste , tzv. «Kinesku picu» koja je napravljena od kukuruznih palačinki sa jajima, belim lukom, kineskim prazilukom i kineskim začinima. Ovo jelo liči na evropsku picu, ali se po tipičnom ukusu kineske hrane razlikuje od nje . Najpoznatiji specijalitet u ulici Gujđe je jastog na sečuanski način. Isprženi jastog začinjen kineskim biberom i paprikom ima svetlo-crvenu boju, ljut ali specifičan ukus. Obilazeći ovu ulicu video sam u jednom restoranu mladića, moderno obučenog, koji se sav posvetio uživanju u jastogu. Ispričao mi je: Već sa 18. godine sam počeo da isprobavam razne specijalitete iz ulice Gujđe. Ponekad čak nekoliko puta nedeljno dodjem ovde. Ima puno restorana koji nude razne specijalitete iz svih krajeva zemlje a gosti mogu slobodno da probaju jela koja im se dopadnu. Pored hrane koja svako veče privuče veliki broj ljubitelja hrane da se okupe ovde, odnedavno se u ulici Gujđe nalazi i nekoliko malih prodavnica čija roba---- specifične igračke takođe privlače veliki broj posetilaca. To su igračke koje mogu da pevaju, plešu, a neke od njih mogu čak da na engleskom jeziku izgovore «I LOVE YOU». Ova ulica ima istoriju dugu više od stotinu godina. Starac Vang koji živi u ovoj ulici više od 88 godina i koji je sopstvenim očima bio svedok svih velikih promena nam je naveo: Promene su zaista velike. Pre pola veka ovo je bio sokak. Ali uporedo sa brzim urbanističkim razvojem, sokak se pretvorio u ulicu kroz koju prolaze autobusi i automobili. Poslednjih godina zbog poboljšavanja životnog standarda, ljudi su počeli da poklanjaju sve veću pažnju kvalitetu svakodnevnog života, te često odlaze na izlet, isprobavaju razne specijalitete i učestvuju u raznovrsnim rekreacionim aktivnostima. Zbog toga se u ovoj ulici i nalazi veliki broj raznovrsnih restorana i prodavnica.
|