• Programska �ema• Pregled programa• O nama• O CRI
Slu�anje dnevnog programa 091118
vi�e>>
China Radio International
Vesti iz Kine
Vesti iz sveta
 Politika
 Privreda
 Kultura
 Sport
 Društvo
• Dragi prijatelji, KRI po�inje svoju redovnu emisiju za podru�je prethodne Jugoslavije...

Svet i Sport

Kultura

Muzi�ki Predah

Nauka, obrazovanje i zdravlje

Putovanje po Kini

Kineske nacionalne manjine
(GMT+08:00) 2009-08-14 19:37:43    
Porodica koja pravi muzi�ki instrument "lu�eng"

cri

Lu�eng je tradicionalni duva�ki instrument narodnosti Miao. Danas �u vas odvesti u selo gde �ive pripadnici narodnosti Miao, gde �emo saznati interesantne detalje o porodici koja generacijama pravi instrument lu�eng.

Kad god su kakvi tradicionalni praznici, svadbe i veselja, devojke i momci narodnosti Miao obuku sve�anu no�nju koju ukrase srebrnjacima i tako ude�eni sviraju lu�eng i igraju. Narod Miao ima uzre�icu da ''�ito ne mo�e sazreti bez svirke lu�enga''. Ta uzre�ica nam govori o tome koliki je zna�aj ovog instrumenta u �ivotu Miao naroda.

Lu�eng se pravi od nekoliko spojenih bambusa razli�ite du�ine. Iz daleka podse�a na cev jednog drugog muzi�kog instrumenta koji se zove guangfen�ing. Kao i narodne pesme, i ovaj narodni instrument predstavlja deo istorije naroda Miao. Sama ve�tina stvaranja lu�enga je 2006. godine uvr��ena na prvu listu kineske kulturne ba�tine.

Uz zvuke lu�enga ulazimo u selo Sjinguang koje se nalazi na jugoistoku provincije Guid�ou. U ovom nevelikom selu se ve� �etiri stotine godina pravi lu�eng. Ovde �ivi I majstor svog zanata, Pan Bingven.

Kad se pomene pri�a o njegovoj porodici i o tome kako su �uveni po izradi lu�enga, 67-togodi�njem Pan Bingvenu se ozari lice.''Moj deda je prvi iz na�e porodice po�eo da izra�uje lu�eng. Ja sam time po�eo da se bavim sa 14 godina. Sada i moj sin pravi lu�eng.''

Pan Bingven ve� 53 godine izra�uje lu�eng. U toku svih ovih godina napravio ih je nebrojeno mnogo. U muzeju sela Sjinguang �uva se najve�i lu�eng na svetu koji je delo njegovih ruku.''Najdu�i lu�eng koji sam napravio dug je 7,8 metara. Tada su, 2002. godine, kod mene do�li na�i iz lokalne vlade i rekli mi: ''Pane, ti si ve�t majstor, napravio si tolike instrumente, pa smo, evo, do�li kod tebe da nam napravi� jedan poseban lu�eng. Ide Me�unarodni lu�eng festival i treba nam jedan dobar lu�eng.''

Svako drugi na njegovom mestu bi bio ponosan da delo njegovih ruku krasi muzejske prostorije, ali ne i stari Pan. Najuspe�nije �ivotno delo za Pana je pogled na 36-togodi�njeg sina, naslednika tradicionalnog zanata.

U njihovom selu, kao i u mnogim drugim krajevima, sasvim normalnim se smatra da sin nasledi o�ev zanat. Ako mislite da je tako bilo i u porodici Pan, onda se ljuto varate.

U avgustu 1988. godine stvari su po�ele da se menjaju na bolje.

''Te godine nekoliko srezova je zajedno organizovalo takmi�enje u sviranju lu�enga. Moj Gui�eng i jo� nekoliko njih predstavljali su na� srez. Kad su se vratili sa nagradom za osvojeno prvo mesto, Gui�eng je polako po�eo da se zanima za lu�eng.''

Ve�em zanimanju za lu�eng doprinela je ve�a zarada. Nije pro�lo mnogo od kad je osvojio tu nagradu, a Gui�eng uze jedan lu�eng I zajedno sa drugim momcima iz sela koji su tra�ili posao u gradu krenu u najve�i kineski grad - �angaj. U �angaju je na�ao posao: svirao je lu�eng.

Jednoga dana pokvario mu se onaj lu�eng donesen od ku�e. Gui�engu nije preostalo ni�ta drugo nego da poku�a da ga sam popravi. Deljkaju�i bambus, setio se o�evih re�i. Shvatio je da mora savladati ve�tinu pravljenja lu�enga, pa je od tada vredno u�io od oca.

Da ne mislite da je sviranje lu�enga pomoglo Gui�engu samo da nau�i praviti taj instrument, re�i�emo vam jo� ne�to: sviraju�i lu�eng, ova delija je prona�la izabranicu svog srca.

''U to vreme smo u �angaju izvodili predstave sviranja I igranja uz lu�eng. Privukla me je njena igra.''

Tako je u �angaju po�ela ljubav. Danas Gui�engova �ena I dalje radi u �angaju, a on se sa 9-togodi�njem sinom vratio u selo da od oca nau�i sve tajne zanata.

Da li �e se I njegov sin baviti istim zanatom? Gui�eng razmi�lja druga�ije od oca.

''�elim da studira. Naravno, treba da zna praviti lu�eng, ali da mu to bude hobi, a ne da �ivi od toga.''

Kad je mali �ianglong imao �etiri godine, �esto ste ga mogli videti da tr�e�i svira lu�eng. Jednom se dogodilo da je sviraju�i u trku pao I bambus mu se zabio u grlo. Sre�om pa su ga na vreme odveli kod lekara I nisu ostale ozbiljne posledice. Posle toga mu je otac zabranio da svira lu�eng sve dok ne poraste, a do tada mo�e da u�i zanat. Iako je mali, �ianglong se veoma zanima za to kako nastaje lu�eng. �to se toga ti�e, nije ni nalik svom ocu kad je bio njegovih godina.

''Ja sam po�eo da pravim lu�eng kad sam imao �etiri godine. Svi�a mi se kad deda I tata sviraju lu�eng. A ja volim da lju�tim bambus kad se pravi lu�eng.''

Ako bilo kojim danom svratite kod Panovih, vide�ete njih trojicu dok slo�no prave lu�eng. Deda Bingven kuca metalni jezi�ak, sin Gui�eng secka bambus, a unuk Long�iang �akijom lju�ti bambus. Sve trojica se raduju novom lu�engu. Gledaju�i ih zajedno, �ena starog Pana je zadovoljna �to ima ko da nasledi zanat.

''Drago mi je �to to dobro rade, podr�avam ih koliko mogu. Sve poljske poslove sam ja preuzela na sebe, samo da bi oni mogli da prave lu�eng. �erki I snaji sam sa�ila sve�anu no�nju, da obuku kad budu igrale uz lu�eng..