Jednog vrućeg dana pre mnogo i mnogo godina, neki farmer je motikom plevio polje, kada je iznenada ugledao zeca koji je, bezglavo jureći, svom snagom udario u stablo drveta i smesta ugino. Seljak se silno obradovao ovoj neočekivanoj koristi i odneo je kući mtrvog zeca, zgotovio ga i u slast pojeo za večeru.

Tkom večere, on je razmišljao: "Kako je ovo divno! Tako je lako dići do divljači! Već sam mrtav umoran od rada u polju po letnjoj žezi. Moram teško da radim sve do jeseni pre nego što uberem letinu. Uh, ledja mi pucaju od rada! Zašto ne bih samo sedeo pod drvetom i čekao zečeve da udare u stablo?!"

Rečeno-učinjeno! Naš seljak je sutradan odbacio motiku i prepustio se pod drvetom maštaju o tome da će steći novog zeku!

Čekao je, čekao i čekao, ali nije dočekao! Zeca nije bilo nigde ni od korova! Prolazili su dani, a više ni jedan zec nije udario u stablo. Polje je bilo potpuno obraslo u korov, pa je neizvesno od čega je seljak živeo i preživeo naredne godine, ukoliko bude nastavio da sedi pod drvetom a ne radeći ništa drugo…Od nastradalih zečeva sigurno nije!

Iz ove priče potiče idiom Shou Zhu Dai Tu, što znači Sedeti pored stabla očekujući zeca. Metafora se koristi za podsmevanje ljudima koji pokušavaju olako da dodju do dobitka, onima koji nisu spremni ni na kakav napor i uzdaju se jedino u sreću. Kineskoj frazi Shou Zhu Dai Tu u srpskom jeziku možda najpribližnije odgovara izreka Jedna lasta ne čini proleće, lako ona ne odražava u potpunosti puni smisao kineskog idioma Sedeti pored stabla očekujući zeca.