Ovaj idiom se u govoru često koristi da se opisao završni potez na umetničkom delu, ili dodavanje nekoliko reči da bi se napravila poenta u kazivanju.

Izraz potiče iz legende o slavnom slikaru po imenu Džang Sengjao, koji je živeo za loze Liang, tokom perioda Južnih i Severnih dinastija, dakle negde između 402. i 589. godine. Neko vreme je bio zvaničnik na dvoru cara Vua, ali je najpoznatiji bio po odličnim slikama. Pričalo se, kako je car kad god bi se uželeo sinova koji su bili službeno odsutni imao običaj da od Džanga zatraži da dodje i izradi mu njihove portrete. Slike su bile toliko verne odsutnim modelima, da bi de vladar kad ih ugleda, osećao kao da su mladići uz njega.

Koliko je Džang Sengjao bio verodostojan slikar, kazuje i priča o orlu koga je naslikao na zidu velikog hrama u današnjem gradu Dženđangu u provinciji Điangsu. Orao je bio tako verno naslikan, da ne samo što je rasterao sve manje ptice iz porte, već su mnoge napustile i svoja gnezda pod stresima.

Jednog lepog dana, slikar Džang Sengjao uzeo je na sebe da islika četiri zmaja na zidu hrama Anle u Đinlingu, to jest današnjem Nanđingu, glavnom gradu provincije Điangsu. Njegov rad privukao je pažnju mnogih radoznalaca, ali je brzo napredovao, i slikar je, vele, završio delo za manje od pola dana! Iako su posmatrači glasno izražavali svoje divljenje prema vrednom umetničkom delu, nisu mogli da se uzdrže od primedbe da je čudno što nijedan od četiri zmaja nema očne jabučice!" Zašto zmajevima ne dodate očne jabučice?", upita jedan radoznalac slikara, a Džang Sengjao odgovori ovako? "Ukoliko bih im dodao očne jabučice, zmajevi bi mogli da odlete u nebo!" Malo je prisutnih bilo ubeđeno u valjanost takvog odgovora, a neki su čak izazivali umetnika da pokaže i dakaže, kako to naslikani zmaj može da poleti.

Da bi uverio gomilu u tačnost svojih reči, Džang Sengjao zaista dodade očne jabučice dvojici zmajeva, naslikanih na zidu. Tek što je to učinio, poče velika grmljavina iz vedra neba, podiže se strašna oluja, i dva zmaja odvojiše se od zida i odleteše u nebo, sada prekriveno gustim tamnim oblacima, koji su se u medjuvremenu bili navukli. Kada se oluja malo smirila, a prisutni povratili od zaprepašćenja, na zidu hrama Anle, behu ostala vidljiva samo dva zmaja ona dva, kojima slikar Džang Sengjao nije doslikao očne jabučice! Besumnje zanimljiva legenda koja pitiče iz doba Južnih i Severnih dinastija, a iz koje je nastao idiom "Naslikati zmajeve,pa dadati oči". Na kineskom jeziku to se kaže "Hua long dian jing".