Li Ćindžao je veoma poznata pesnikinja, koja je živela pre 900 godina u periodu izmedju dinastija Severni i Južni Song, u Džangću, u današnjoj provinciji Šandong. Ona je poznata po velikim uspesima u domenu književnosti u dinanstiji Južni Song. Li Ćindžao je okušala i slasti i gorčinu života. Njeni doživljaji su tesno povezani sa sudbinom države. Čitav njen život je legenda koja se prepliće sa srećom i nesrećom. U narednih nekoliko minuta pričaćemo vam o njoj--- Li Ćindžao.

Ona je poreklom iz bogate porodice intelektualaca. Otac i stariji brat su joj radili kao vladini funkcioneri. Njena majka se takođe bavila pisanjem, pa je bistra Ćindžao dobila dobro obrazovanje u patrijarhalnoj porodici i imala je solidnu osnovu iz književnosti, u čemu je pokazala veliki dar.

Izrasla je u simpatičnu i romantičnu devojku-pisca, koja opisuje sve što je zabavlja u društvu sa drugaricama, od veslanja do ljuljanja na ljuljašci , pa čak i sam boravak kod kuće. Iz ovih članaka se vidi jedna divna, vesela i osećajna devojka.

Njen srećni devojački život i venčanje su stvorili jednu klasičnu ljubavnu priču.

Njena ljubav nije kao ona iz romana „ Romeo i Julija", iako je bilo raznih problema, ona direktno ide u kristalnu palatu. Muž Džao Minčeng je elegantan i pametan. Supružnici su istomišljenici i oboje daroviti za književnost. Čak šta više, osim sklonosti za pisanje pesama, sviranje, igranje šaha, slikarstvo i kaligrafiju, oboje vole i izučavaju kolekcije antikviteta. Sreća je da se Li Ćindžao udala za svog ljubljenog i potpuno se predala čoveku koga voli u feudalnom društvu, u kojem nije bilo slobodnog venčanja.

Supružnici su poštovali jedno drugog i tako je nastalo mnogo lepih priča. Priča se da su jedne godine povodom Praznika meseca njih dvoje krenuli u posetu muževljevim prijateljima. Prijatelji su pitali Džao Minčenga hoće li uskoro biti novih članova porodice, a on je prijateljima pokazao svoju pesmu u koju je upleo tri rečenice iz ženine pesme . Čitavši to, prijatelji su se zadivili, ističući da su najbolje tri rečenice koje je napisala baš Li Ćindžao, a one glase: ''Ne govori da nisam obasuta tugom, zapadni vetar podiže zavese, izgledam mnogo mršavija od hrizanteme.'' Čuvši ocenu iz prijatelja, muž se veoma obradovao, ali i postideo, pa je odmah zamolio suprugu da ga poduči pisanju.

Li Ćindžao je bila srećna u braku što joj je omogućilo postizanje velikih rezultata u književnosti.

Na žalost, kada je bila u najsrećnijem periodu svog života, u državi je počela kriza. Ratni požar je srušio njihovu sreću. Sudbina je odjednom poslala iz raja u pakao. Zbog rata, muž i ona su se više puta selili. I na kraju nisu mogli a da ne žive rastavljeno, u dva različita mesta, sve do smrti muža. Nakon toga, Li Ćindžao je duboko patila za mužem. U poodmaklim godinama bila je veoma usamljena.

Posle smrti muža nije imala stabilno boravište. A većina njihovih dragocenih antikvinteta je opljačkana ili ukradena, što je teško pogodilo Li Ćindžao.

Da bi izbegla ratni požar, Li Ćindžao je sa severa stigla na jug zemlje. Tada su u njoj proradila još nežnija i krhkija osećanja. Njene osećaje su izazivali i cvetanje cveća ili opadanje lišća, jesenji vetar ili prolećna kiša. Ona je pesmama izražavala žalost za svojim dragim mužem i tako se oslobađala muke i duhovne patnje. Sve je to postalo glavna tema svojih književnih dela. Li Ćindža je na taj način izrazila žalost zbog svoje porodice, pa onda i zbog države. Njen život u poodmaklim godinama je bio ispunjen brigom i žalošću.

Li Ćindžao je doživela sreću i nesreću. Njen neobični život je simbol neobičnog karaktera jedne žene. Pesmama i pričama je opisala svoj tragični i usamljenički život, a njene pesme i priče su postale neizbrisive u istoriji kineske književnosti.