Ću Juan je prognan u priobalno područje reke Miluo, odnosno u današnju provinciju Hunan gde je zadobio poštovanje tamošnjih stanovnika. Čuvši da su vojnici državice Ćin 278. godine pre nove ere napali prestonicu državice Ču, Ću Juan je bio veoma tužan i zbog toga je 5. maja skočio u reku Miluo i ubio se.

Čuvši da je Ću Juan skočio u reku, meštani su u čamcima krenuli u potragu za telom pesnika. Pošto nisu uspeli da ga pronađu, u reku su bacili bambusove cilindre napunjene pirinčem kako bi sprečili ribe da pojedu Ću Juanovo telo. Neki su sipali u reku i lekovitu rakiju od pirinča „ sjunhuan" da bi rasterali ribe. Od tada je nastao običaj da se svake godine 5. maja po lunarnom kalendaru vesla u čamcima i da se u reke bacaju bambusovi cilindri sa pirinčem, radi sećanja na Ću Juana. Nastao je i običaj pravljanja kolača od lepljivog pirinča u obliku piramide, to je „ zongzi", a veslanje čamaca na reci je postepeno preraslo u takmičenje zmajevih čamaca.

Sem toga, povodom praznika Duanvu organizuju se i mnoge druge aktivnosti. Preci su smatrali da je 5. maj početak leta, vreme je toplo i pojavljuju se škorpije, stonoge i otrovne zmije, i da se ljudi lako zaraze. Za vreme praznika Duanvu se čisti kuća kako bi se sprečile bolesti i isterao đavo. Ljudi na obe strane vrata okače lekovite trave koje rasteraju komarce i insekte i piju lekovitu rakiju da bi se odbranili od bolesti. Devojke šiju mirišljave kesice u koje stavljaju lekovite trave i okače ih na odeću. Deca nose mrežu za jaja pletenu koncima u pet boja u kojima se nalaze farbana kokošija ili pačja jaja, kojima se tucaju.