Na starom Tibetu hramovima su upravljali lokalne vlade Ge Sia , monasi su bili lišeni svakog prava i slobode i kao kmetovi pod eksploatacijom i ugnjetavanjem sastavljali su kraj sa krajem. Nakon demokratskih reformi 1959. godine monasi su postali pravi gospodari hramova, iz dana u dan se poboljšavao njihov život i podigao se i njihov društveni položaj.

Za vreme starog Tibeta takozvana monaška vlast se nalazila u rukama šačice vrhovnih monaha i aristokratije, ogromna većina običnih monaha je živela pod jarmom i nisu mogli da izbegnu ropski položaj. U hramovima su o svemu odlučivale žive Bude, obični monasi nisu čak imali ni pravo glasa. Zahvaljujući demokratskim reformama 1959. godine , svrgnuta je stara feudalna vlast i veliki broj bivših kmetova je postao gospodar svoje sudbine. Monasima se ne samo poboljšao životni standard već su stekli pravo na učešće i raspravu o državnim poslovima. Svi monasi u hramovima putem glasanja biraju demokratski, upravni komitet koji na sastancima odlučuje o značajnim poslovima hrama. Kao predsednik ovog komiteta, Salung Punha je istakao:

Do demokratskih reformi na Tibetu, obični monasi nisu mogli da učestvuju u vladinim poslovima, a sada imaju pravo da daju svoje mišljenje o državnim poslovima. Danas sam zamenik predsednika komiteta Autonomne pokrajine Tibet Narodnog političkog konsultativnog saveta i predsednik upravnog komiteta hrama Džašilunbu. Monasi danas imaju pravo na učešće u državnoj izgradnji i izgradnji svih hramova, time su zaista postali gospodari svoje zemlje i uživaju u dostignućima demokratskih reformi. Hram Džeban koji se nalazi na zapadnoj periferiji Lase je jedan od 6 najpoznatijih haramova škole Gelugba na čitavom Tibetu, a takođe jedan od tri najveća hrama Lase. Predsednik demokratskog upravnog komiteta ovog hrama Ngavang Dongior je konstatovao :