Drugi samit lidera G20 danas je počeo u Londonu. Lideri zemalja učesnica samita će raspravljati o oporavku globalne privrede, jačanju nadzora nad medjunarodnim finansijskim sistemom, reformi medjunarodnih finansijskih institucija i drugim temama. Pojedini kineski stručnjaci smatraju da će Kina na ovom samitu, kao predstavnik ekonomskih zajednica u razvoju odigrati značajnu ulogu.

U trenutku dok se medjunarodna finansijska kriza širi vodeće razvijene ekonomije se nalaze u recesiji, a novorastuće ekonomije su izložene velikim pritiscima. Radi savladavanja finansijske krize, kineska vlada je blagovremeno donela paket mera za stimulisanje privrede i podnela ovogodišnji plan u pogledu stope rasta bruto društvenog proizvoda od 8 odsto. Funkcioner kineskog Instituta za medjunarodna pitanja gospodin Đang Jaočun je rekao da u situaciji produbljivanja finansijske krize, kineska privreda još uvek održava stabilan i relativno brz rast privrede, zbog čega će Kina odigrati značajnu ulogu na sadašnjem samitu u Londonu.

Gledano u globalu, Kina je skoro jedina zemlja u kojoj se održava stabilan i zdrav razvoj i određeni nivo rasta privrede. U toku poslednjih 10 godina, pozicija Kine, Rusije, Brazila i Indije u globalnoj ekonomiji neprekidno se poboljšava. Upravo to nam govori da će uloga Kine i njen glas na sadašnjem samitu G2o privlačiti više pažnje, odnosno Kini će pripasti značajnija uloga na ovom skupu.

Reforma medjunarodnog finansijskog sistema je jedna od važnih tema samita u Londonu. Zato je Kina javno izrazila nadu da će se postići suštinski napredak u oblasti reforme medjunarodnih finansijskih institucija, a naročito da će se povećati reprezentativnost zemalja sa rastućom ekonomijom i zemalja u razvoju, te da će biti povećano njihovo pravo glasa. Gospodin Đang smatra da ovakav stav Kine predstavlja interese svih zemalja u razvoju:

Postojeći medjunarodni finansijski poredak je u osnovi projektovan prema ukusu zapadnih zemalja, od donošenja pravila do finansijskih operacija, pa ovakav poredak ne može u potpunosti da pokaže interese zemalja u razvoju. To znači da je reforma neophodna, a moć Kine u ovom domenu predstavlja interese zemalja u razvoju.

Tema o upumpavanju novca u Medjunarodni monetarni fond takođe je jedna od glavnih tema na samitu. Kina raspolaže sa deviznim rezervama od 2 biliona dolara, zbog čega pojedine zapadne zemlje žele da Kina uloži više sredstava u Medjunarodni monetarni fond kako bi pomogla zemljama koje imaju teškoće u privredi. Kina je jasno iznela da podržava stav o pružanju pomoći, ali da se pri tome mora imati na umu različite razvojne faze svake zemlje, prosečan bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u svakoj zemlji i velike razlike ekonomske bezbednosti i stepen zavisnosti od ekonomske bezbednosti.

Sem toga, ulivanje novca u Medjunarodni monetarni fond treba da bude formirano na principu ravnoteže prava i obaveza. O tome je gospodin Đang naveo :

Prilikom davanja novca ne treba samo uzimati u obzir ukupnu vrednost bruto društvenog proizvoda jedne zemlje. Primera radi, Kina je na trećem mestu u svetu po ukupnoj vrednosti bruto društvenog proizvoda, ali ukoliko merimo po proseku, kineski BDP iznosi oko 3 hiljade dolara po stanovniku, po čemu je Kina pri dnu liste. U ovakvoj situaciji možda nije realno tražiti da Kina daje previše novca. S druge strane, potrebno je razmišljati o tradicionalnoj raspodeli prava, kakva imaju SAD. U suštini Amerika ima velika prava, a ostale zemlje nemaju, što je u neskladu. Moramo istaći da iznos uloženih sredstava i uživanje određenih prava moraju da budu u skladu jedno sa drugim.

Suprotstavljanje trgovinskom i investicionom protekcionizmu je jedno od očekivanja Kine na samitu G20. Funkcioner Instituta za medjunarodna pitanja Đang Jaočun je rekao da se Kina jasno protivi protekcionizmu i da to nije samo kineski nego i stav mnogih drugih zemalja.

Trgovinski protekcionizam je zloćudni tumor u periodu stabilnog rasta privrede jer utiče na normalno odvijanje medjunarodne trgovine, a u kriznom periodu predstavlja najveću smrtonosnu prepreku.