Kao Božić u Zapadnom svetu, kineski praznik proleća je najsvečaniji praznik Kineza u celoj godini. Ukoliko uz promenu vremena se sadržaj tog praznika promenjuje, način na koji Kinezi proslave ovaj praznik se promenjuje, mesto praznika proleća u ljudskom životu je ipak nepromenjivo. 9. februara ove godine je po lunarnom kalendaru kineska nova godina, tj. praznik proleća.

Kineski praznik proleća, po predanju u građanskom staležu, ima istoriju dugu od 4000 godina, ali u početnom periodu nije se zvao praznik proleća, nije ni proslavljen na određenim danima. Sve do 2100 godina pre nove ere, tadašnji ljudi su odredili ciklus Jupitera za jednu godinu.

Po kineskim narodnim običajima, praznik proleća počinje 23. decembra lunarnog kalendara, a završava se praznikom fenjera, tj. 15. januara po lunarnom kalendaru, i ukupno traje oko 3 nedelje. U tom periodu su dani 30. decembra—Čusi na kineskom jeziku i 1. januara najsvečaniji.

U raznim kineskim krajevima, postoji mnogo različitih tradicija i običaja, ali i u severnom i u južnom delu Kine postoji običaj da cela porodica večera zajedno noću uoči kineske Nove godine. U južnoj Kini, u ovoj večeri ima oko 10 jela među kojima su obabezno kineski Doufu i ribe, jer to predstavlja bogatstvo po kineskom jeziku. U severnom delu Kine, ljudi uglavnom jedu Jiaozi. Kineski Jiaozi je jelo pravljeno od pšeničnog brašna i mesa.

Kineske tradicionalne hrane u proslavi praznika proleća su Niangao, Tangjuan i juansjao, ove vrste hrane predstavljaju povećanje životnog standarda, sreću i ujedinjenje porodice.

Postoji tradicija da u noć zadnjeg dana prethodne godine ljudi ne spavaju, to podrazumeva čestitanje odlaska prethodne godine i dolaska nove godine. U prošlim godinama, kad je bilo vreme dolaska nove godine, ljudi palili vatromet za čestitanje, u ponoć nebo je osvetljeno vatrometom što dovodi raspoloženje prisutnih do vrhunca. Radi razloga bezbednosti i zagađenost, u centru Pekinga i drugih velikih gradova, zabranjeno je zapaljenje vatrometa. Sve do 1. januara po lunarnom kalendaru, svi porodični članovi nose prazničnu nošnju, počinju dočakanje posete prijatelja i rođaka. Ako u prethodnoj godini se desila ikakva nesuglasica među prijateljima i rođacima, posete u Prolećnom festivalu predstavljaju uzajamno oproštanje.

Aktivnosti u proslavi Praznika proleća su raznovrsne. U proteklih nekoliko godina, tek je prošla Nova godina, tj. 1. januara, u celoj zemlji su filmovi za čestitanje nove godine izloženi. U selima vlada srećna praznična atmosfera, i razvijaju se razne narodne delatnosti. Naravno, veliki broj građana više voli da u svojoj kući gleda televizijski program, i razne televizije za vreme praznika priređuju veliki broj omiljenih programa koji odgovara interesima svih slojeva građana.

Zalepljivanje Čunliana, novogodišnjih slika i zapaljenje fenjera su takođe sadržaj proslave nove godine. Uz povećanje ljudskog životnog standarda, ljudi pored održavanja starih prazničnih tradicija razvijaju i nove delatnosti za proslavu praznika, na primer, skijanje u skijalištima, igranje internet igra sa prijateljima ili zajedničko napravljanje stvaralaštva crtanih filmova. Pored toga, putovanje u inostranstvu je već postalo sve popularnije među Kinezima. Prema izveštaju pekinške turističke uprave, porodična potrška u oblasti putovanja za vreme odmora prolećnog festivala se iz godine na godinu povećava.

Kina je zemlja sa mnogo narodnosti, osim Han još ima i drugih 55 narodnosti. Iako one upotrebljavaju drugačije jezike i pismenost, ima i drugačije životne načine i tradicije, većina narodnosti smatra Prolećni festival važnim praznikom svoje nacije.