Zahvaljujući reformi i otvaranju prema svetu, Kina se 1992. godine oprostila sa periodom plaćanja bonovima.

Od 50-tih godina prošlog veka, problem ponude i potražnje svakodnevnih artikala je bio veliki zbog zaostale poljoprivredne osnove. Država je od 1953. godine sprovodila planiranje nabavki i snabdevanja vodećim poljoprivrednim proizvodima, odnosno ljudi su svakodnevne artikle (hrana, ulje, odeća i drugo) kupovali za bonove, čiji je maksimalan iznos prelazio 60. U to vreme bonovi su bili garancija za snabdevanje hranom i odećom.

Od 1978. godine nakon reforme i otvaranja prema svetu, brz industrijski i poljoprivredni razvoj je unapredio snabdevanje žitaricama i drugim svakodnevnim artiklima. Početkom 1984. godine, bonovi su postepeno povučeni iz opticaja, a 1992. godine povučen je i poslednji bon—bon za hranu, čime je okončan period kupovine za bonove koji je trajao 40 godina.