Te legendarne subote, 16. avgusta, u Olimpijsko selo smo jedva ušli iako smo imali svu potrebnu dokumentaciju. Sve se čini lako do glavne kapije, a onda počnu problemi. Kad je izgledalo da ćemo pokleknuti pod naletima vreline, saopštiše da možemo unutra. Nekako stigosmo do zgrade na kojoj se vijorila zastava Srbije i tu nas dočeka lepa vest: Milorad Čavić osvojio srebro. Stigao je, rekoše, sa medaljom, ležerno, kao da se vratio sa treninga. Pa gde je, možemo li ga videti, pitam ja, ali mi Marina Leković, sekretar misije, reče da je u sobi i da se odmara. Porazgovarasmo malo sa ostalima i krenusmo nazad, kad ispred ulaza sedi Čavić sa nekoliko prijatelja, takođe sportista. Na trenutak sam se premišljala da li mogu bez najave da mu se približim, ipak je on veličina srpskog i svetskog sporta, ali računajući da mi se druga prilika neće ukazati odlučih da pokušam. A on, kao da se znamo čitavog života, sa osmehom od uva do uva, diže medalju da se bolje vidi na fotografiji. Kako je bilo, upitah.

-Trka je bila odlična, nikad u životu nisam plivao bolje. Što se tiče savršene trke ne znam da li postoji, ali znam mi je najbolja i najlepša trka koju sam ikada otplivao. Nikad nisam ni imao toliko pritiska, ja i Felps, ja sam bio jedini što je mogao da dobije Felpsa i zamalo sam ga i dobio. Ali u suštini sam veoma zadovoljan sa rezultatom, sa medaljom sam presrećan iako je moglo biti i zlato. Kad sam došao ovamo očekivao sam jednu bronzanu medalju, dobio sam jednu bolju od bronzane medalje. Osećam se kao da sam dobio Felpsa, nisam ga dobio za jednu stotinku, ali bio sam blizu i mogao sam. Smatram da sam imao još jednu šansu da bih da dobio sledeći put.

Kakvo je Olimpijsko selo, uslovi, Peking bilo je sledeće što sam pitala.

-Ovo mi je treća Olimpijada i mislim da je najlepša Olimpijada. Selo je najlepše, bazeni, sve arene su bolje nego ikad tako da mogu da kažem da su Kinezi sve uradili savršeno. Prezadovoljan sam. Mislim da zagadjenje ovde nije veliki problem, ma u suštini sam prezadovoljan. Svi oko nas pričaju da su zadovoljni. i sa uslovima i sa svim što smo do sada videli u Selu.

A Vodena kocka, kako ona izgleda nekome ko je svoj život posvetio plivanju?

-Vodena kocka je najlepši i najsavremeniji bazen koji sam ikada video. To što su uradili je svetsko čudo, to niko nije mogao ni da zamisli sem Kinezi i taj arhitekta. Ne znam, nadam se da će biti nešto lepše u budućnosti, ali ovo je za sada vrh.

Nekako baš tih dana pred susret sa Čavićem čitala sam u mnogim novinama da je on po popularnosti nadmašio čak i Novaka Djokovića, pa ga upitah kako se oseća zbog toga, posebno zbog činjenice da je Srbiji doneo olimpijsku medalju.

-Ne bih rekao da sam najpopularniji, ali mi je mnogo drago zbog toga. Meni je bitno samo da me ljudi podržavaju u onome što radim i podržavaju me. Veoma mi je drago da predstavljam Srbiju i ovaj narod.

Pred sobom gledam velikana svetskog plivanja pred kojim stoje još mnoga takmičenja i teško mi je da poverujem da sve ovo nije san. Još jednom pogledah u njegovu medalju koja je sijala na suncu. ''Zlata vredi'' napisao je neko na oglasnoj tabli u kancelariji srpske delegacije. Da li znate da KRI ima slušaoce u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori? Možete li da im uputite neku poruku, navaljujem. Naravno, kaže sa osmehom.

-Hvala vam puno još jednom i hvala što slušate (program KRI-ja)

Hvala Miloradu Čaviću što je obradovao srpski narod širom sveta. Hvala mu što je ostvario snove onih koji nisu imali vremena za ostvarenje snova.