Kada sam juče krenula na radni zadatak, ja, politički neangažovana i nimalo sklona idolopoklonstvu, pomalo sam se čudila mom kolegi Liu Ćiju koji se tresao od uzbuđenja. Pa šta ako idemo da vidimo predsednika Srbije?! Moje mišljenje se potpuno izmenilo onoga trena kada nas je, umesto distanciranog političara dočekao izuzetno srdačan, šarmantan čovek. Naprasno sam shvatila zašto Boris Tadić ima mase obožavatelja. Iako smo sa predsednikom razgovarali u pauzi između mnogih obaveza, na njemu nije bilo ni traga umora. Naprotiv, sa neusiljenim osmehom je odgovarao na sva naša pitanja.

- Ovo nije Vaša prva poseta Pekingu, bili ste ovde i pre tri godine. Da li ste uočili neke promene u odnosu na taj period i ako jeste, kakve?

1. Pa jesam, Kina se i dalje razvija istim ritmom, iako su mi moji sagovornici pre tri godine rekli da će morati da se uspori ritam razvoja. Procena je bila pogrešna, na sreću Kine, i ritam je i dalje izuzetno brz, rast industrije je toliko veliki da se to vidi na svakom koraku. Ono što je za mene bilo izuzetno, ja sam imao priliku da razgovaram sa ljudima koji su u Kinu dolazili pre petnaest ili dvadeset godina, I svi mi oni svedoče da je razvoj koji je Kina doživela u međuvremenu nešto što nijedna zemlja na svetu nije imala i ja to visoko cenim. Svojim kineskim sagovornicima, predsedniku Hu Đintaou pre svega, sam izneo svoje utiske. Kina je jedna od najdinamičnijih zemalja sveta, kineska ekonomija i kineska nacija brzo idu napred, kineska tehnologija je jedna od najnaprednijih, obrazovanje je nešto na čemu Kina insistira, i rezultati se vide svuda: u infrastrukturi, u velelepnim zgradama, u mostovima, tunelima. Tu su i neke oblasti privrede u kojima bismo mogli da sarađujemo u budućnosti i to je bila tema mog razgovora sa kineskim preduzetnicima.

Kada se ima u vidu da je u Kinu na otvaranje Olimpijskih igara došlo stotinak državnika, a da je kineski predsednik pre otvaranja u parlamentu primio samo njih osam, susret predsednika Tadića sa predsednikom Huom ima još dublji značaj. Baš taj susret govori o značaju koji Kina pridaje našoj zemlji, dubokom srpsko-kineskom prijateljstvu i razvoju bilateralnih odnosa u budućnosti. Na pitanje da li je zadovoljan, predsednik Tadić je rekao:

2. Kako da ne, pogotovo što smo obojica potvrdili neophodnost dalje ekonomske saradnje. Predsednik Hu Đintao je izrazio zainteresovanost za nastup kineskih kompanija u domenu telekomunikacione infrastrukture. Ja sam pozvao kineske preduzetnike da učestvuju u izgradnji puteva, mostova i tunela kroz Srbiju, jer mi završavamo koridor 10, jedan od najznačajnijih koridora na evropskom kontinentu koji prolazi kroz Srbiju i koji je infrastruktura po sebi. Kineski graditelji su i te kako dobrodošli, pogotovo što su mi oni na sastanku kasnije rekli da su spremni da angažuju i domaće podizvođače iz Srbije, tako da u kooperaciji možemo da učimo jedni od drugih. Istovremeno predsednik Hu Đintao je ponovio još jednom da smo u izuzetno prijateljskim odnosima, čemu ja nemam šta da dodam. Za mene lično je važna rečenica da sam ja prijatelj Kine, čemu nema nikakve dileme, to je sasvim tačno i to ću uvek i biti.

Razgovor sa predsednikom Tadićem smo vodili nekoliko sati pre otvaranja OI, pa nas je zanimalo sta očekuje da će videti na otvaranju Igara.

3. Ja mislim da će ovo biti najbolje organizovane Olimpijske igre u istoriji, imajući u vidu ozbiljnost kineskih organizatora i spremnost da se napravi jedan iskorak u organizaciji Olimpijskih igara. Verujem da će i sama ceremonija biti izuzetna. Sportisti su takođe veoma zadovoljni prijemom od strane organizatora i mislim da će svet biti iznenadjen. Slušam svetske medije ovih dana u hotelu i različiti su komentari, neki zlurado komentarišu, neki komentarišu sa ushićenjem I oduševljenjem. Mislim da će rezultat na kraju biti izuzetan.

Posle 96 godina zastava Republike Srbije se zavijorila u Olimpijskom selu. Svi mi, čijim venama teče srpska krv, svim srcem želimo da naši momci i devojke počnu da se kite medaljama. Do sada još niko nije čuo da je naš predsednik rekao i jednu takvu izjavu, pa smo ga opet priupitali kakve rezultate očekuje od naših sportista.

3. Ja sam veoma ponosan da sam juče učestvovao na ceremoniji podizanja srpske zastave. Mi smo mnogo decenija nastupali pod zastavom Jugoslavije, potom Srbije I Crne Gore, sada nastupamo kao posebna zemlja koja je dala državni kontinuitet bivšoj Jugoslaviji. Imamo ovde skoro stotinu sportista i ja očekujem veliki uspeh na OI. Juče sam otišao da ih malo rasteretim, jer ih svi opterećuju zahtevima da naprave medalje. Mi smo ovde doveli neke svetske šampione, ovde su vaterpolisti, bili su najbolji u Evropi, svetu, na prošlim OI su bili drugi. Ovde su odbojkaši koji su bili olimpijski pobednici, u izuzetnoj su formi, došli su iz Brazila posle Svetske lige gde su osvojili drugo mesto. Tu su i žene koje su bile treće na Svetskom prvenstvu u odbojci, na Evropskom prvenstvu u odbojci su osvojile drugo mesto. Tu su i teniseri: Jelena Janković, Ana Ivanović, Novak Đoković koji su broj jedan, broj dva i broj tri na svetskoj rang-listi. Tu su i izvanredni veslačci, izuzetni rvači, kao i Jasna Šekaric, jedan od najboljih svetskih strelaca svih vremena. Ona mi je rekla da su joj Kinezi veliki konkurenti i kaže, želela bi da i oni imaju tremu tokom gađanja i takmičenja. Tu su i naši atletičari koji uvek mogu da iznenade, imamo neke mlade atletičare, svetsku prvakinju u skoku u dalj, Španovićevu, tu je i Dragutin Topić, nekada jedan od najboljih skakača u vis. Tu je i Milorad Čavić koji može da napravi izuzetan rezultat u plivanju. Nadam se da nikoga nisam zaboravio i da se neće uvrediti ako ga nisam pomenuo, jer svako od njih zaslužuje veliko poštovanje. Svi su oni kandidati za medalju, a da li će neko od njih dobiti medalju u ovoj najvećoj svetskoj konkurenciji koju je svet ikada video – to ne znam. Pamtim OI od Tokija, dečak sam bio tada, one pre u Rimu nisam zapamtio, pa posle toga u Meksiku i sve ostale. Mislim da nikada kao danas svet nije toliko obraćao pažnju, danas su sve oči uprte u Peking, u Kinu, očekujuci jedan neverovatan sportski događaj, koji, ispostavlja se, nije samo sportski, nego i privredni i politički događaj. Evo, danas sam imao priliku da sretnem skoro stotinu svetskih lidera i da razgovaram sa njima i o političkim odnosima i o ekonomskim perspektivama naših zemalja. Danas je Kina centar sveta, danas je Peking najveća svetska prestonica.

Za gospodina Tadića kazu da je dobar košarkaš, što mi je uz skroman osmeh i potvrdio. Zanimalo nas je da li je pratio utakmicu naših i fudbalera iz Australije.

4. Jesam i to u Olimpijskom selu, malo sam razočaran što nismo pobedili, iako smo bili mnogo bolji. Naši fudbaleri su sjajno igrali i očekujem da tako nastave i dalje.

Posmatrajući predsednika Tadića, tražila sam znakove umora, pa kako ih nisam pronašla, nisam odolela da ne pitam da li je umoran. Onaj ko je putovao desetak sati avionom i imao problema sa vremenskom razlikom, znaće šta znači bezbroj obaveza odmah posle izlaska iz aviona.

5. Umoran sam, ali to je normalno stanje mog organizma. Neko kaže da mu je poremećen san, ali ja ne spavam mnogo duže ni u Beogradu. Nemam nikakav problem sa hranom, jer nekada kinesku hranu jedem i u Beogradu, imamo kineske restorane i u Srbiji. Što se tiče opštih utisaka svi se žale na vlažnost vazduha, ali ne može se promeniti klima. Vlaga je karakteristika azijskog kontinenta i svima će biti jednaki uslovi u Pekingu.

I za kraj, predsednik Srbije Boris Tadić je, vama, slušaocima Kineskog radio Internacionala, uputio sledeću poruku:

6. Ja bih želeo da kažem da treba da upućujete samo dobre misli našim sportistima, oni to sigurno osećaju i postizaće sve bolje i bolje rezultate. Samo vi navijajte za naše i biće sve u redu.