Generalni sekretar CK KPK je obišao i novoizgrađenu primorsku zonu Cao Fei Dian. Lično se uverivši u mogućnosti razvoja ove poslovne zone, Hu Đintao je naglasio da se prilikom planiranja mora voditi računa o izgradnji i kvalitetu u svim oblastima rada, kako bi ova zona postala model naučnog razvoja. Iako je zbog zemljotresa sa otvaranjem prema svetu i sprovođenjem reformi kasnio tridesetak godina, to je Tangšanu donelo i izvesne prednosti, jer je mogao da koristi iskustva drugih delova zemlje. Imajući u vidu da cela provincija Hebej ima četiri luke, važno je napomenuti da se na području Tangšana nalaze dve: Đingšan i Cao Fei Dian. Nalazišta uglja, rude gvožđa, nafte, prirodnog gasa, soli, zlata i drugog takođe se nalaze na području ovoga grada. Čini se da je Bog stvarajući Tangšan bio baš darežljiv. Ovde se proizvode sve vrste keramike, razvijena je hemijska i industrija građevinskog materijala, prerada poljoprivrednih proizvoda i drugo. Ne računajući troškove prevoza, industrijska struja i radna snaga je jeftina, što ulagačima ide u prilog. Nakon odluke da Tangšan postane grad-uzor naučnog razvoja kineskog socijalizma, zona Cao Fei Dian je uvrštena u 11. petogodišnji plan razvoja. To u prevodu znači da će ovde ulagači moći da koriste povlastice u raznim oblastima. Uz mere koje je vlada donela u oblasti ekologije, može se reći da je ulagati, živeti i raditi u Tangšanu pravo zadovoljstvo.

I na kraju dodaću još jedan interesantan detalj koji mi se urezao u sećanje prilikom posete ovom gradu. Dan koji sam, kao deo grupe novinara CRI, provela u Tangšanu bio je zaista naporan. Rano ujutro obišli smo istočnu grobnicu dinastije Ćing, ručali smo u gradu Zunhua, a posle ručka smo bili u parku Nanhu i Muzeju tangšanskog zemljotresa. Prepuni utisaka, umorni i gladni u dvorani Kulturnog centra susreli smo se sa tangšanskim gradonačelnikom, gospodinom Džangom. Da budem iskrena, mislila sam da će izvaditi pozamašan materijal koji su nam prethodne večeri dostavili u sobe i pročitati. Nisam bila malo iznenađena kada je gospodin Džang, bez papira u rukama, bez ijednog slova pred sobom, reč po reč, ne ponovio ono što je nama bilo napisano, nego nam ispričao priču o svome gradu. Pokušavala sam da pratim: u gradonačelnikovom govoru je bilo rečeno sve ono što je stajalo u pisanom materijalu, ali ne kao naučen tekst, nego rečima koje je svako od nas prisutnih mogao jednostavno da shvati. Pored priče o istoriji, kulturi, geografskom položaju, zemljotresu, obnovi i razvoju grada, gradonačelnik Džang nam je napamet izneo i podatke o tonama proizvedenog uglja i železa, o količini roba i kontejnera koji su prošli kroz tangšanske luke i drugom. Bila sam zapanjena. Upravo to mi je ulilo veru da će ovaj grad u skorijoj budućnosti postati jedan od simbola savremenog kineskog razvoja.