Po tibetanskim klasiku, engleska reč "shanglira" je poreklom iz tibentske reč Shanbala. Danas kada pričamo Shanglira, uvek se sećamo engleskog pisca James Hiltona i njegovog romana u kome se opisuje o rasprostranoj ravnici, mirnom jezeru, mirterioznim hramovima i dobrodusnim ljudima kao u boravistu Adama.

Kada je roman objavljen, Shanglira, kao lepa teznja, privlači veliko interesovanje bezbrojnih ljudi, a takodje i turista iz raznih krajeva zemlje i sveta. I mestani hoću da se što više ljudi upoznaju sa sojim rodnim krajem. Predsednik vlade tibetskog autonomnog okruga sa ponosom objasnjava da je okrugu bilo 9 urodjenickih plemena. Svako od njih ima svoju veroispovest, kulturu. Najveća karakteristika je sloga raznovrsnih religijskih sekta tibetskog budizma. Osim toga tamo žive i pripadnici hriscastva, daoizma i muslimani. Predsednik ističe da je ovde bilo dva gradića, jedan se zove sunčani a drugi mesecev gradić. A mestani često rečju "Shanglira" opisuju svoji rodni kraj. Godine 2001. kineski državni savet odobrio da glavni grad okruga "Zhongdian" preimenovan Shanglirom.

U maju ove godine održana je ogromna svečanost. Mestani su na svoj način dočekali goste iz dalekih krajeva zemlje i sveta. Naš saradnik je razgovarao sa jednim turistom iz Sjedinjenih americkih država o Shangliri. Ovaj Amerikanac koji je u 80-tim godinama prošlog veka studirao u Kini i dobro govori kineski i sada se bavi izučavanajem kineskih nacionalnosti.

On pita da li mestani priznaju nove proimenovano ime grada, je oni su već navikli na stari i mirni život? Da li im svidja doliko nepoznatih gostiju iz drugih krajeva, Da li to njima smeta? Uz ovu lepu pesmu došli smo u mesto koje se zove Baishutai udaljeno od grada 100 kilometara. Priča se da je to izvoriste kulture Dongba narodnosti Nasi. Poslednja stanica putovanja je snezna planina Sengmeili. Tamošnji ljudi smatraju tu planinu kao svetu planinu. Tibetanci kažu da samo kada videte celu panoramu vrhonca te planine onda dobijete sreću.

U gradu Shangrili možete da svugde vidite budističke hramove. U ulicama svakom casu čujete kako kaludjeri čitaju molitvu. To je stvarno legendarni Shangrila, novinar pita kaludjera, ali on nije odgovorio. Sa smehom na licu, on je samo prstom pokazao daleku sneznu planinu.