• Programska �ema• Pregled programa• O nama• O CRI
Slu�anje dnevnog programa 091118
vi�e>>
China Radio International
Vesti iz Kine
Vesti iz sveta
 Politika
 Privreda
 Kultura
 Sport
 Društvo
• Dragi prijatelji, KRI po�inje svoju redovnu emisiju za podru�je prethodne Jugoslavije...

Svet i Sport

Kultura

Muzi�ki Predah

Nauka, obrazovanje i zdravlje

Putovanje po Kini

Kineske nacionalne manjine
(GMT+08:00) 2008-06-20 18:24:36    
Svetski �udovi u Kini

cri

Veliki kineski zid je jedno od sedam svetskih �uda: po�inje kod �utog mora i zavr�ava se u provinciji Gansu, a dug je preko 6.000 kilometara. Kada bi se sastavili svi loklani kineski zidovi, koji su svojevremeno opasavali manje dr�ave, zidovi od kamena dosegli bi 50.000 kilometara.

Car �in �ihuang, ujedinitelj Kine, �ija je grobnica u Si'anu progla�ena osmim svetskim �udom, naredio je izgradnju Zida kako bi zemlju za�titi sa severa od nomada, a mo�na kamena gra�evima dovoljno je bila �iroka za prolazak ko�ija i dovoljno visoka za odbranu od neprijatelja. Ipak, Kinu nije za�titila od upada Mongola. Sa mesta gde je turistima dopu�tena �etnja vide se u daljini nepregledni delovi zida obrasli u �bunje i oronuli; pitam se da li �e ikada biti mogu�e popuniti vidljiva o�te�enja i ru�evine, ne samo one na koje je Kafka mislio.

Deo zida po kojem turisti danas �etaju je upravo onaj koji su Mongoli sru�ili da bi, pod vo�stvom Kublaj-Kana, osvojili Kinu i uspostavili svoju dinastiju Juan. Ali uticaj daleko naprednije Kine je prevladao i Mongoli su bili asimilovani.

Hodanje zidom je te�ak fizi�ki napor zbog stalnih uspona i velike vru�ine, ali uspevamo da se domognemo jednog od vojni�kih utvr�enja gde je hladovina, ali i tu je nesnosna gu�va. U daljini, planinski obrisi preko kojih klizi zmija zida, lebde�i u zelenilu. Rezerve vode su iscrpljene, odlu�ujemo se na spu�tanje mini vozom, za nekoliko minuta smo u podno�ju. Natrag, u Peking, ne�to manja gu�va, ostaje vremena i za Peking.

Zabranjeni grad je carska palata sa prate�im zgradama podignuta u 15. veku za vreme dinastije Ming, u samom centru Pekinga, a opasana je zidom visokim deset metara i kanalom. To je najve�a i najbolje o�uvana carska palata na svetu, a epitet zabranjene dobila je zbog toga �to smrtnicima pristup nije bio dopu�ten. Sve do posle revolucije, i tada ne odmah, budu�i da je poslednjem caru Pu Jiu bilo jo� neko vreme dopu�teno da tamo ostane, dok najzad nije isteran i primoran da promeni profesiju, pa je tako postao ba�tovan i napisao memoare.

Biv�e carske palate bile su rezidencija za 24 cara Ming i �ing dinastije, od 1420. do 1911. Sada nose naziv Muzej palata, Zabranjeni grad je popularno ime.

Palate nisu po�te�ene razaranja u plja�ki posle sloma Bokerskog ustanka, ali su bolje pro�le tokom kulturne revolucije. U mnogobrojnim palatama ima, tvrde vodi�i, preko devet hiljada soba, a palate imaju poeti�ne nazive, Nebeska �istota, Zemaljski mir, zavisno od namene. Najpoznatija i najva�nija je careva palata Vrhovne harmonije, sa zlatnim carskim tronom o�uvanim u izvornom obliku.

Ulaz u palate nije dozvoljen, pa se mno�tvo turista tiska pred otvorenim vratima svake od njih. �itam vodi� sa podatkom da je na izgradnji Zabranjenog grada radilo sto hiljada zanatlija i milion radnika. Ispred svake palate je dvostruko stepeni�te izme�u kojeg je kao tepih prostrt duborez od mermera, razli�ite du�ine, najve�i je dug preko 16 metara, �irok tri.

Izvan zidina Zabranjenog grada izgra�en je Peking, i sam gra�en po planovima carskih gra�evina, sa �irokim ulicama koje se upravno ni�u. Nekada nijedna gra�evina nije smela da bude vi�a od carske palate, ali danas se Peking utrkuje sa �angajem po broju oblakodera. Izlazimo kroz Kapiju nebeskog mira na Trg nebeskog mira, Tjen an men. Lepo letnje ve�e, nepregledna masa ljudi koji �kljocaju kamerama, jedu sladoled, kupuju suvenire i pu�taju zmajeve.