Danas ću vam pričati o životu ljudi koji se nalaze na pragu starosti. Tu temu sam odabrala, jer mi se čini da je njihov život uvek smešten nekako po strani, a o mnogo čemu imaju šta da kažu.

Moja današnja sagovornica je gospodja Guo Hua. Rodjena je pre 49. godina u Pekingu, u godini psa. Kinezi ne poklanjaju previše pažnje horoskopu, ali će svako o svakom znaku znati da vam ispriča bar po nešto. Za ljude u znaku psa kažu da su pre svega odani porodici i prijateljima, da su okruženi ljudima i da su uvek spremni da pomognu drugima. Gospodju Guo poznajem dugi niz godina i tvrdim da je tipičan predstavnik svoga znaka. Odrasla je u blizini Trga nebeskog mira, a danas sa mužem živi u opštini Fengtai. Evo šta je o sebi rekla:

Ja sam radila u jednom velikom državnom preduzeću, bila sam službenica, a onda sam 1993. godine odlučila da osnujem svoje preduzeće. U to vreme je bila mnogo bolja situacija za posao. Sada je drugačije, moje preduzeće radi ali ne tako dobro. Ja još uvek nisam pronašla neki bolji način da posao krene napred.

Imam odraslu ćerku, ona je završila postdiplomske studije u Kanadi. Tamo se i udala za jednog Kanadjanina. Nadam se da će početi da se bavi trgovinom, neki posao sa Kinom, kako bi mogla da često putuje od Kanade do Kine. To bi mi na neki način bila uteha.

U godinama kad čovek neminovno počinje da razmišlja o tome kako provesti starost, nameće se i pitanje ko će ga negovati u starosti. Zapadni svet se ne oslanja previše na decu, ali u mojoj zemlji, koja po mnogim shvatanjima pripada istoku, roditelji od dece ipak očekuju pomoć u starosti. U Kini, gde je dozvoljeno radjanje samo jednog deteta, preveliki teret pada na sad već odrasle ljude, koje čeka briga o sopstvenim i roditeljima bračnog druga. I kako sad razmišljaju oni čija su deca, poput ćerke gospodje Guo, otišla daleko od kuće, da li bi sad nešto promenili?

U to vreme državna politika je bila takva da se može roditi samo po jedno dete. Nije bilo prisiljavanja, mogli ste roditi i drugo dete, ali mogli ste ostati bez posla. Naravno, deca koja su jedinci su pomalo samovoljna, ali imaju odlične uslove i svu podršku roditelja.

U mojoj zemlji najveći teret života pada na pedesetogodišnjake. Imaju već odraslu decu koja su ili bez posla ili slabo zaradjuju, imaju stare roditelje, a neretko i unučiće. Pedesetogodišnjaci u Kini čini mi se da uživaju najviše od svih. Oni su još uvek dobrog zdravlja i najčešće još uvek zaposleni. Stambeno su obezbedjeni, imaju odraslu decu i nemaju previše obaveza u kući. Naša današnja sagovornica je jedna od onih za koje se može reći da uživaju u životu. Vlasnica je kompanije koja se bavi prodajom lekova i medicinske opreme i posao joj oduzima najveći deo vremena. Nakon završenog radnog dana sa prijateljicama odlazi na plivanje, kod kozmetičara ili u obilazak prodavnica, a potom na večeru. Često posećuju karaoke ili neka druga zanimljiva mesta.

Moj muž je zbog prirode posla koji radi često odsutan, pa nisam obavezna da kuvam. Kad smo slobodni vikendom odlazimo na planinarenje.

Guo Hua ima majku staru 74. i oca 77. godina. Koliko joj vremena oduzima briga o roditeljima?

Ako su roditelji zdravi ne zahtevaju preveliku pažnju. Oni imaju svoj život. Moja majka svakoga dana u određeno vreme sa prijateljicama igra karte. Ponekad se mimoilazimo, jer kad ona ima vremena ja sam zauzeta i obratno. Kad smo slobodne odem da je vidim.