Poslednjih meseci jedna od najčešće pominjanih tema u svetskim medijima jeste pitanje statusa Kosova i Metohije. Sasvim slučajno, desetog decembra, dana koji su mnogi proglasili za dan ''D'' za južnu srpsku pokrajinu, posetila sam ambasadu Srbije u Pekingu i za razgovor zamolila gospodina Nenada Glišića, ministra savetnika ambasade Srbije u Pekingu. Tema razgovora nije bila ni status Kosova, ni bilo šta drugo značajno za rešavanje pitanja iz oblasti politike. Želela sam da čujem mišljenje jednog srpskog diplomate o tome kako izgleda njegov život u Pekingu.

U Peking sam sa porodicom, suprugom i ćerkicom, doputovao pre godinu dana. Kina je za mene posebno interesantna, jer sam ja ovde već treći put. Veliki je razmak između moja prva dva boravka ( i ovog sada) i mnogo se toga desilo u međuvremenu. Zato je Kina danas meni vrlo interesantna. To je bila jedna druga Kina, a ovo sada, ove ekonomske promene ravne čudu koje se dešavaju poslednjih 20. godina, predstavljaju jedan sasvim novi ambijent. Peking kakav ja pamtim iz prethodna dva boravka ne pamte ni mlađi Kinezi. Naime, ja sam prvi put u Pekingu boravio od 1961-65. , a drugi put od 1968-72. godine. I ja sam u to vreme bio mlad i ovde sam bio u pratnji roditelja.

Prisećajući se vremena kada je kao dečačić, držeći roditelje za ruke, šetao ulicama Pekinga, gospodin Glišić ne može a da ne pravi paralele između onoga Pekinga u kojem se sve odvijalo u blizini dva hotela - ''Peking'' i „Xinqiao" (na uglu nekadasnjeg Legation Quartera) - i ovoga današnjeg ''čuda''. Zanimalo me je kako on vidi Kinu.

Kad je čovek na ovom poslu, nema mnogo vremena da se odvaja od radnog mesta. Ali u kontaktima sa ljudima iz drugih kineskih institucija koje nisu samo političke, saznajemo više informacija o uspesima koje Kinezi, paralelno sa ekonomskim, postižu i u drugim oblastima: kulturi, nauci, sportu itd. Naš porodični život ovde je dosta promenjen u odnosu na ono kako živimo u Beogradu. Posao je neizvesniji i u proseku dinamicniji nego kada se radi kod kuće. Ni kod kuće nema radnog vremena, a pogotovo ovde u inostranstvu. Čovek nikada ne zna kakva će mu biti nedelja. Tu su takodje i razni prijemi, koji se dodatno koriste za komunikaciju sa kolegama i tako dalje. Ono malo slobodnog vremena što nam ostane, i kada nam to vremenske prilike dozvoljavaju, ostaje da se vidi šta se može od Kine. Ali Kina je velika, teško je sve to fizički propratiti za vikend ili samo jedan dan, tako da smo u najvecoj meri ograničeni na obilazak Pekinga i okoline.

Posao diplomatskog predstavnika samo naoko izgleda veoma lak. Pored svakodnevnih obaveza, prijema i drugih dogadjaja, oni uvek i na svakom koraku moraju biti svesni da predstavljaju svoju zemlju i svoj narod. Sve to oni lično lako podnose, ali kako izgleda biti dete diplomate?

Diplomatski život je veoma specifican, sa cestim promenama prebivalista, pa to utiče i na porodicu. Mi smo već boravili u inostranstvu, u Rimu, potom smo se vratili u Beograd gde je moja ćerka završila predškolski deo obrazovanja, a sada je u Pekingu upisala prvi razred osnovne škole. Ne mogu da kažem da se navikla, ipak je dete u pitanju, nije ni malo jednostavno menjati sredinu, navike, učiti strane jezike. Ali, kada jednoga dana poraste to će biti njena prednost. To je lepša strana diplomatije.

Živeti u metropoli poput Pekinga u potpuno različitim vremenskim periodima zasigurno na čoveka ostavlja poseban utisak. Šta je to što na gospodina Glišića ostavlja najdublji utisak?

Najdublji utisak na mene ostavlja ta čuvena ekonomska promena, kineski sadržaj danas, što svi primećuju. Na mene posebno ta promena ostavlja utisak upravo zbog toga što ja poznajem Kinu iz perioda kada je ona bila u jednoj sasvim drugoj situaciji. Svakoga dana kada idem na posao, kad vidim Kineze u modernim automobilima, kad vidim ove ogromne zgrade i nove tržne centre na mestima gde su nekada bila polja, setim se nekadasnjeg Pekinga koji je bio jedan ravan grad. Fascinira cinjenica da je Kina u jednom relativno kratkom vremenu postigla toliko, kao i brzina kojom su Kinezi prihvatili sve te promene. Impresionira i brzina kojom su Kinezi svoju zemlju, iz faze nerazvijenosti, doveli do nivoa jednog od globalnih lidera.