Gradski saobraćaj u Pekingu predstavlja jedno od nezaobilaznih pitanja u životu Pekinžana.

Zamislite samo da se na 17 hiljada kvadratnih kilometara nalazi 20 miliona stanovnika i pri tom zamislite da se svakoga jutra čitava Srbija zajedno sa Republikom Srpskom sprema i odlazi na posao. Šta mislite, kako izgleda gužva u Kini?!

Svakoga jutra barem polovina njih, što znači desetak miliona, odlazi na posao, u škole, vrtiće, kupovinu ili ko zna gde, pa se problem prevoza nameće kao najznačajniji u organizaciji gradskog života. Podzemna železnica je jedan od najboljih i najbržih načina da stignete na odredište. Sedmog oktobra 2007. godine u promet je puštena linija podzemne železnice broj pet, koja spaja sever i jug Pekinga. Ovom linijom spojene su linije 1 , 2 , 8 i 13, i time je napravljena prava mreža, koja mnogima, pa i meni, štedi mnogo vremena. Danas ću vas povesti da zajedno sa mnom uživate u vožnji baš ovom, linijom broj pet.

Kada me svakoga jutra zadihanu na ulazu u metro dočeka ljubazni osmeh službenika, to mi bude prvo „dobro jutro" toga dana. Pored toga što lepo izgledaju u uniformama, veoma su ljubazni. Svakome od nas, zadihanih putnika, strpljivo objašnjavaju gde da poništimo kartu za prevoz, zahvaljuju se nakon što poništite kartu i odgovaraju na raznorazna pitanja: gde možete sesti, gde trebate sići, na kojoj stanici ćete promeniti liniju metroa i tako dalje. Od Fangzhuanga, gde stanujem, do Šijingšana, gde radim, ima oko dvadeset i pet kilometara. Pre otvaranja linije broj pet vozila sam se gradskim autobusom, pri tom dva puta menjajući prevoz. To mi je oduzimalo gotovo dva sata do dolaska na posao, a bilo mi je potrebno još toliko da bih se vratila kući.

Nakon otvaranja linije broj pet dnevno sam štedela po dva sata vremena! Verujte da prvih dana uopšte nisam znala šta da radim sa tolikim vremenom! Svoju sreću želela sam da podelim sa svima koji su sa mnom delili prostor u metrou broj pet.

Svima sam postavljala isto pitanje: koliko im znači otvaranje ove linije? I evo, čujte šta su mi rekli.

Jedan radnik je rekao da se mora voziti metroom, jer je to mnogo bolji način od vožnje autobusom. Autobus je spor, a metroom se uštedi dosta vremena. Drugo, karta za metro košta dva juana, što je zaista pristupačna cena. U Beogradu, kao što znate, karta za gradski prevoz košta skoro jedan evro. U Pekingu se možete voziti s kraja na kraj grada za samo 0,2 eura! Neverovatno, zar ne?!

Jedna starija gospođa koja se prvi puta vozila linijom broj pet, išla je u posetu prijateljici i oduševljena je vožnjom. Rekla mi je da su oznake unutar metroa veoma jasne, da je sve urađeno zaista svetski a istovremeno i u službi naroda.

Ova gospođa je sasvim u pravu, jer se unutar svakog vagona nalaze po dva ekrana, na kojima na kineskom i na engleskom jeziku piše naziv stanice na kojoj se nalazite kao i najava sledeće. Osim toga što možete videti gdje se nalazite i šta vas očekuje na sledećoj stanici, to isto možete i čuti, i na kineskom i na engleskom jeziku.

Pored tih informacija, i na kineskom i na engleskom nude vam se informacije o vremenu kada kreće prvi voz, kada kreće poslednji voz, podsećaju se putnici da paze na higijenu unutar voza, da ustupaju mesto starijima, bolesnima, trudnicama i deci i svakome od putnika se zahvaljuju što koriste baš tu liniju metroa. Sve pogodnosti koje je donela podzemna železnica privukle su ogroman broj ljudi. Prema podacima JP ''Pekinški metro'' svakodnevno se metroom vozi dva miliona četiri stotine i osamdeset hiljada (2. 480. 000) putnika. Dnevni rekord za sada iznosi dva miliona i osam stotina hiljada ljudi.

Sidžimen je najposećenija stanica podzemne železnice. U jutarnjem i popodnevnom špicu, u proseku svakog minuta u metro uđe po hiljadu ljudi. U takvoj gužvi najveći problem je obezbediti siguran prevoz. ''Pekinški metro'' je doneo niz mera, kojima osigurava sigurnost putnika. Na primer, uveden je veći broj vozova, posebno u vreme jutarnjeg i popodnevneg špica, a vreme između dva voza je skraćeno sa tri minuta na dva minuta i četrdeset sekundi. ''Pekinški metro'' takođe radi i na tome da obnovi vozni park, pa će do početka Olimpijade 2008. godine biti uvezeno još 120 novih vozova, koji će imati najsavremeniju sigurnosnu opremu.

Primera radi, zvučnim signalom se putnici obaveštavaju da se vrata otvaraju i zatvaraju. Kao jedna od mera sigurnosti uvedeno je i dovođenje dobrovoljaca. Iako se u pekinškoj podzemnoj železnici kreću reke ljudi, svakoga dana spokojno možete ući u bilo koji broj metroa. Sa ovoliko ljudi koliko brine o našoj sigurnosti, pravo je zadovoljstvo biti stanovnik Pekinga.

Stranci uvek primećuju sitnice. Tako se i moj pogled često zadržava na natpisima iznad sedišta namenjenih starim, bolesnim, trudnicama i deci. I uvijek mi bude prijatno kada vidim kako mladi Kinezi i Kineskinje ustupaju mesto onima kojima je to potrebno. Danas sam susrela jednu petogodišnju devojčicu, Sin Ji i pitala sam je šta misli o čikama i tetama koji joj ustupaju mesto.

„Pa mislim se: kako su ovako dobri!"

Eto, u takvoj atmosferi ja svakoga dana stižem do posla. Bez obzira na to kakvo je vreme napolju, da li pada kiša ili sneg, nema saobraćajnih gužvi, a nema ni zastoja.

I na samom kraju predložiću vam nešto. Kada jednoga dana odlučite turistički posetiti Peking, preporučujem vam da ne tražite turističke agencije, nego se raspitajte gde je najbliža stanica podzemne železnice. Kupite kartu za dva juana, odnosno 0,2 eura i provozajte se Pekingom od severa do juga, od istoka do zapada. Biće vam to najjeftinije putovanje u inostranstvu!