Da li ćete mi verovati da himnu Srbije koju upravo slušate izvode pekinški srednjoškolci?! Verovali ili ne, učenici škole Veiguo u okviru akcije "Srcem za partnerstvo" , svojim beogradskim vršnjacima su na srpskom jeziku pokušali da kažu da je Olimpijada most prijateljstva.

A danas ćete zajedno sa mnom prisustvovati času muzičkog vaspitanja u jednoj pekinškoj gimnaziji. Na današnjem času kineska deca će učiti srpsku himnu, a meni je pripala čast da budem njihov nastavnik muzičkog.

Ovaj čas sam zamišljala da će se održati u učionici ili nekoj sali za sednice, ali je zbog velikog interesovanja dece održan u sali za priredbe, koja ima od 300 mesta. Vang Jingbin, zadužena za nastavu, mi je rekla da su sva deca želela da uče himnu Srbije, ali je zbog malog prostora odlučeno da stotinak učenika sačeka neku sledeću priliku.

''Učenici su veoma zainteresovani, svi žele da učeći srpski jezik i srpsku himnu više saznaju o toj zemlji.''

Kada sam videla toliki broj dece koju trebam da naučim da pevaju srpsku himnu, noge su mi se podsekle. Oni ne znaju srpski, a ja slabo govorim kineski. Ja, ne samo što nikad nisam bila u ulozi učitelja, nego mi pevanje nikad nije bilo jača strana.

Ovako smo počeli. Šta god ja kažem, oni ponavljaju, na srpskom ili na kineskom svejedno. Deca ko deca, pomislila sam, i trema je počela da uzmiče.

U svim kineskim školama strani jezik je kao po pravilu engleski, tako da je učenje slovenskog jezika, kao što je srpski, deci ogroman problem.

''Težak je jezik, naročito izgovor.''

''Ima nekoliko reči za koje se treba iskriviti jezik, a ja to ne umem''

Korak po korak, reč po reč, i savladali smo prvo strofu. Iako izgovor nije savršen, opčinila me je njihova želja da nauče.

''Ovaj jezik liči na ruski. Iako je izgovor dosta težak, ipak je veoma zanimljivo.''

''Čini mi se da je mnogo lakše uz muziku.''

U jednom trenutku, slušajući kako sala prepuna kineskih omladinaca peva himnu moje otadžbine, umalo da mi srce iskoči iz grudi. U ovakvoj i ovolikoj Kini, učenici jedne srednje škole se interesuju za Srbiju, čije bi svo stanovništvo moglo da se smesti u jedan kineski grad srednje veličine! Ovu akciju ''Srcem za partnerstvo'' Kinezi su baš dobro osmislili. Ko bi inače u Kini znao za onolike male državice?!

Direktor odeljenja za informisanje pri Pekinškom organizacionom komitetu Jang Džičeng, zadužen za prosvetu, takođe je prisustvovao času muzičkog u školi Veiguo. On mi je rekao da više od 200 osnovnih i srednjih škola u Pekingu u okviru ove akcije sarađuje sa školama iz stotinak zemalja. Kako su se dosetili ovako dobrog naziva akcije?

''Kineski vez simbolizuje sreću, radost i dobrodošlicu, a to i jesu ciljevi ove akcije, da se srce spoji sa srcem.''

Očekivanja dece od ove akcije su velika, kao što su i velike njihove želje za stvaranjem prijateljstva sa vršnjacima iz celog sveta.

''Želim da se sprijateljim sa njima.''

''Želim da sa njima idem na neka zanimljiva mesta u njihovoj zemlji.''

''Ja želim da im dam svoj e-mail i ''QQ'', kućnu adresu i broj telefona, da me nađu ako budu dolazili u Kinu.''

''Najdirektniji način je da razmenimo brojeve telefona, pa da se povremeno čujemo.''

Kada je prošle godine potpredsednica Olimpijskog komiteta Srbije i šef misije na Igrama u Pekingu, Snežana Lakićević-Stojačić posetila školu Veiguo, donela je obavest da će ova škola sarađivati sa beogradskom Filološkom gimnazijom. Tom prilikom je rekla da će se potruditi da saradnja dveju škola bude što uspešnija.

''Ja bih volela da nekoliko dece odavde ode u Srbiju, a i da naša deca budu gosti ove škole. Mislim da je to u duhu ovog slogana OI 'Jedan svet, jedan san'.''

''Težak je jezik, naročito izgovor.''

''Ima nekoliko reči za koje se treba iskriviti jezik, a ja to ne umem''

''Čini mi se da je mnogo lakše uz muziku.''

Malo po malo, reč po reč, i došli smo do himne. Kao što nije lako lomiti jezik učeći srpske reči, tako nije lako ni naučiti kineski vez. Svaki žicu treba staviti na pravo mesto, da bi sve izgledalo kako treba. Upravo tako se stvara i prijateljstvo, malo po malo, korak po korak, učeći o zemlji i ljudima sa kojom škola sarađuje. Zanimalo me je šta učenici škole Veiguo znaju o mojoj zemlji.

''Čuo sam za film ''Bitka na Neretvi''

''Ima mnogo svetski poznatih tenisera iz Srbije, na primer Ivanović , Janković.''

''Odlično igraju fudbal.''

Direktora škole, Bao Dženze je rekao da će učenici ove škole pre početka Olimpijskih igara u okviru Programa olimpijskog obrazovanja, učiti jezik, kulturu i drugo u vezi sa zemljom sa kojom sarađuje škola. Za vreme Olimpijade deca će biti vatreni navijači zemlje sa kojom sarađuju.

'' Potrudićemo se da na vreme obavimo sve pripreme i da na takmičenjima vatreno bodrimo srpske sportiste.''

Sasvim sam sigurna da će, slušajući mlade Kineze kako pevaju srpsku himnu, naši sportisti osvojiti mnoge zlatne medalje.

Direktor odeljenja za informisanje pri Pekinškom organizacionom komitetu, Jang Džičeng je ukazao da je akcija ''Srcem za partnerstvo'' zamišljena tako da se, prenoseći olimpijski duh, zbliže mladi ljudi celog sveta.

Zato su učitelji gimnazije Veiguo, od trenutka kada je njihova škola odabrana da učestvuje u toj akciji, počeli da kontaktiraju sa ambasadom Republike Srbije u Pekingu. Direktor škole Bao Dženze mi je rekao da je čak bila održana fudbalska utakmica između naših diplomata i učenika škole, a gost škole je bio i Bora Milutinović, proslavljeni fudbalski trener.

''Svim srcem ćemo navijati za srpsku reprezentaciju.''

Džongguo jie je naziv za tradicionalni kineski čvor koji se sastoji od isprepletenih žica. Kinezi misle da je svaki čovek jedna žica i da samo spojen sa drugim žicama može da bude deo pravilnog čvora.

Danas sam u potpunosti shvatila značenje ''kineskog čvora''. 320 učenika koji ne znaju srpski jezik i nastavnik muzičkog vaspitanja bez iskustva su, spajajući žicu po žicu, za samo 50 minuta napravili pravilan čvor.