Nacionalna manjina ''Heijidžuang'' je loza narodnosti Džuang poznata po crnim nošnjama, koja uglavnom živi u Guangsji-džuangskoj autonomnoj pokrajini, na jugu Kine. Broj pripadnika te narodnosti je veći od 50 hiljada, i iznosi oko 33 procenta ukupne populacije narodnosti Džuang. ''Heijidžuang'' obožava crnu boju, tako da na njihovoj nošnji i ukrasima dominira ova boja. Crna boja je postala simbol te loze.

Kako je već rečeno, pripadnici te narodnosti uglavnom nose crnu nošnju, što ima svoje istorijske razloge. Devojka Nong Caijing,, pripadnica te narodnosti, nam je ispričala:

''Priča se, da je u davno doba izbio rat između dva plemena. Stari vođa plemena je ranjen u tom ratu. On je pronašao lišće biljke indigo u šumi, istucao ga u prah i namazao ranu, koja je čudotvorno izlečena.Nakon toga, ova narodnost je lišće biljke indigo proglasila svetim i ta biljka je postala zaštitnica plemena. Vođa plemena je naredio da sva nošnja počne da se farba tim lišćem, a čak se u crno bojili i oružje. Ovakav običaj farbanja tradicionalne nošnje traje i danas.''

''Narodnost Heijidžuang veoma poštuje brak u okviru roda, ali on ima ograničenja za pojedine pripadnike te narodnosti, koja se tiču braka među rođacima.''

Narodnost Heijidžuang je gostoljubiva. Kada im dođu gosti u selo, oni ih pozivaju u svoje kuće, bez obzira da li ih poznaju. Uvek gostima pripremaju najbolju hranu i najkomfornije mesto za boravak.

Ova narodnost je romantična i uvek teži lepom životu. Oni imaju smisla za pevanje. Mladići izražavaju ljubav svojim draganama tako što natpevaju pesme. Devojka Huang Jingjing, pripadnica te narodnosti je rekla:

''Ovakve pesme natpevamo kada želimo da izrazimo ljubav svom draganu.Na primer, ako devojka putem pesme postavi pitanje, a momak pesmom odgovori, ukoliko oboje budu zadovoljni odgovorima, počeli bi da se druže.''

Osim mladih, smisla za pevanje imaju stari i deca. Kada pada mrak, oni se uvek sakupljaju i ćaskaju pevajući. Pesmama se izražava ljubav između žene i muškarca, među bračnim parovima i peva o harmoniji porodice, prirode i društva. Te pesme oni pevaju solo, u duetu ili u horu. Svi uživaju u pesmama koje su pune želje za životom, obojene kulturnom istorijom te narodnosti, i u kojima se oseća njihov gostoljubiv, vredni i optimistički karakter.

Narodnost Hejjidžuang je uglavnom koncentralisana na jednom mestu. Većina njih živi u planinskom području i bavi se zemljoradnjom. Iako nisu bogati, odnosi u porodicama su harmonični, a društvo je stabilno. Zahvaljujući podršci lokalne vlasti, život te narodnosti se umnogome poboljšao. Devojka Nong Caijing o tome kaže:

''Životni standard je uveliko podignut. Zahvaljujući prohodnosti auto-puteva, možemo da se odvezemo do grada. Imamo mašine za veš i frižidere. Vlast nam je pomogla da izgradimo cisterne za barski gas.''