 U lokalitetu je otkopano stotine hiljada izrađevina od kamena, sve iz okolnih mesta. Većina njih su sitno oruđe raznih oblika. Ako je oruđe iz ranog doba, grublje je izrađeno i većeg obima, to su uglavnom oruđe za bacanje i sečenje. Ako je oruđe iz srednjeg doba, dobije umanjen oblik i šiljast vrh. Ako je oruđe iz poznog doba, postalo je još manje, kameno šilo je svojstveno oruđe ovog doba.Sudeći po otkopanim predmetima, pekinški čovek je živeo u reonu Džoukoudian pre otprilike 700 hiljada do 200 hiljada godina. Živeli su poglavito od berbe,a takođe i od lova. Pekinški čovek je pračovek u srednjoj karici evolucije od paleolitskog majmuna do umnog čoveka?homo sapiens?.
Otkrivanje i istraživanje pekinškog čoveka je rešilo poluvekovni spor oko pitanja da li je srektus čovekoliki majmun ili čovek, koje je nastalo u 19. veku kada je otkriven pitekantropus na ostrvu Jave. Činjenice svedoče da su u eposi zore istorije čovečanstva, bio je stadijum srektusa po morfološkom i biološkom smislu, kulturnom obliku i društvenoj organizaciji. Srektus je bio potomak australopitekusa, a takođe predak kasnijeg umnog čoveka. Srektus se nalazio u srednjoj karici evolucije od paleolitskog majmuna do umnog  čoveka. Sve dosada morfološki tip srektusa poštuje pekinškog čoveka nađenog u Džoukoudianu kao standardni tip i Džoukoudian ostaje najbogatiji, najsistematskiji i najvredniji lokalitet pračoveka u svetu iz istog perioda. Lokalitet pekinškog čoveka je decembra 1987.svrstan u svetsku listu baštine. Žiri za svetsku baštinu je dao sledeću ocenu: Naučno istraživanje u lokalitetu pekinškog čoveka (sinantropus) u Džoukoudianu još uvek se nastavlja. Dosada su našli ostatke pekinškog čoveka familije kineskog čovekolikog majmuna, oni su živeli otprilike u sredini pleistocena. U isto vreme su nađeni i raznovrsni životni predmeti koji se datiraju 18,000 do 11,000 godina pre naše ere . Džoukoudian ne samo što je redak istorijski dokaz ljudske zajednice na azijskom kontinentu iz daleko davnog vremena,već i rasvetlio proces evolucije čoveka.
|
