Dragi prijatelji, za hram svetinju tibetskog budizma «Tar» u provinciji Ćinhaj na severozapadu Kine čuli su mnogi u svetu. Nalazi se na planini «Lotos» u istočnom delu provincije Ćinhaj. Izgradjen je 1560. godine i jedan je od najčuvenijih hramova tibetskog budizma i njega svakog dana posećuje veliki broj vernika.

Zašto hram Tar ima toliko visoki rejting, kada se centar tibetskog budizma nalazi na Tibetu? Odgovor na to pitanje ima moja koleginica Dzang: Hram Tar je najmanji od 6 hramova tibetskog budizma. On zauzima površinu samo nešto više od 400 hiljada kvadratnih metara. Postao je čuven zbog toga što je tu rodjen osnivač najveće sekte tibetskog budizma—sekte Gelugpa—Cong Ka Pa koji je nazvan drugim najvećim budom u svetu. Kada dođu u hram Tar, posetioci obavezno treba da razgledaju pagodu od žada, veliku i malu dvoranu sa zlatnim crepovima i dvoranu za kanone.

Na trgu ispred hrama se nalazi 8 belih pagoda koje su poređane od istoka na zapad. Ove pagode su podignute pre 300 godina da bi kao ovekovečile 8 značajnih dela koja je osnivač budizma Šigamoni izvršio u životu. Crteži i pisma na svakoj pagodi se medjusobno razlikuju. Veruje se da ljudi mogu u potpunosti da spoznaju zivot i delo Sigamonija tek kada shvate sadržinu crteža i pisama na ovim pagodama.

Velika dvorana sa zlatnim crepovima je najveća, najveličanstvenija i najdragocenija građevina u hramu. Ona se nalazi u samom centru hrama i ima površinu od 450 kvadratnih metara. U zapisima stoji da je za izradu zlatnih crepova potrošena jedna tona zlata. U dvorani se nalazi dragocena srebrna pagoda visoka 11 metara. Na njoj je inkrustirano više od 3 hiljade korala, ahata, nefrita i drugih vrsta dragog kamenja.

Unutar srebrne pagode postavljena je zlatna statua osnivača sekte Gelugpa Cong Ka Pa. O srebrnoj pagodi postoji jedna dirljiva priča. Po njoj upravo na ovom mestu rodjen je buda Cong Ka Pa. Kada mu je majka presekla pupčanu vrpcu, kapnula je krv na zemlju i na tom mestu je iznikla cudesna bogobojažljiva smokva. Kada je Cong Ka Pa otišao na Tibet na usavršavanje budističkih znanja, po njegovom nalogu, majka je napravila glinenu pagodu u čijem se centru nalazila bogobojažljiva smokva. To je prvobitna građevina hrama Tar.

Kasnije su ljudi na osnovu ove glinene pagode podigli drvenu, potom srebrnu, a još kasnije izgradili su veliku dvoranu sa zlatnim crepovima. Dvorana kanona je mesto gde kaluđeri čitaju kanone i obavljaju budističke svečanosti. U hramu Tar, posetioci takodje treba da razgledaju tamošnje freske, svilene vezove i cveće napravljeno od butera koji su svojevrsne aktrakcije.

Student Pekinškog univerziteta Hu Huj, posle razgledanja hrama Tar, za nas radio je izjavio: Sve je fantastično: ova duboka religijska atmosfera i prelepa okolina. Mogu da kazem da mi je ova poseta pomogla da se još bolje upoznam sa tibetskim budizmom.