Na visoravni Pamir žive pripadnici tadžikistanske, ujgurske, kirgijske, hujske i drugih nacionalnih manjina. Oko 90 odsto stanovništva čine pripadnici tadžikistanske narodnosti, koji pretežno naseljavaju srez Kurgan u Sindjiangu. Reč ''tadžik'' u prevodu znači „kruna". Pripadnici ove nacionalne manjine u prošlosti su se uglavnom bavili stočarstvom, a zatim poljoprivredom. Nakon stvaranja nove Kine, 1954. godine osnovan je autonomni srez Kurgan u Tašu. Uz veliku podršku kineske vlade tamošnja privreda je započela brzo da se razvija, zahvaljujući čemu je znatno poboljšan život naroda. Tadžici su stupili u novi istorijski period razvoja.

U Nacionalnom centru kulture u autonomnom srezu tadžikistanske nacionalnosti u Tašu kustos Ebul je novinarima rekao da su još u desetom veku pre naše ere preci tadžikistanske nacionalne manjine živeli na visoravni Pamir. Oni su bili bele rase i vekovima su živeli u Kini.

Pripadnici ove narodnosti imaju sopstvenu nacionalnu kulturu, a tradicionalni nacionalni praznici su važan sastavni deo njihovih navika i običaja. Pripadnici narodnosti Tadžik veruju u islam i tradicionalno proslavljaju praznik Kurban – bajram. Kako oni proslavljaju ovaj praznik, govori nam kustos Ebul:

Za praznik Kurban – bajram kolje se ovan, pa se zato na samom početku godine bira potpuno belo jagnje. Na ovnu koji će biti zaklan za Kurban-bajram stavi se beleg, obično mu se obeleže obrve. Ovna treba zaklati na krovu, jer je to sveti ovan čija krv ne sme pasti na prljavo mesto. Deci se čelo i lice mažu ovnujskom krvlju da bi bila srećna.

Radi boljeg upoznavanja sa kulturom tadžikistanske nacionalne manjine, novinari su u Kurganu posetili naučnika ove narodnosti gospodina Madalikana.

Njegova kuća je tipična za Tadžika, jednostavna, ozidana kamenom. Sve njihove kuće okrenute su prema istoku, što znači Tadžiki uvek teže za svetlošću. Poređenja radi, kazaćemo da su kuće pripadnika naroda Han obično okrenute prema jugu.

Gospodin Madalikan je istakao da je za pripadnike tadžikistanske nacionalnosti orao simbol heroizma. U tradicionalnoj društvenoj kuklturi postoje brojne priče i narodne pesme posvećene orlu. O flauti u obliku orla – muzičkom instrumentu ove narodnosti, postoji prekrasna legenda.

Nekada davno živeo je ovde jedan zaljubljeni par. Kad je za njihovu ljubav saznao gazda utvrđenja u kojem su živeli, odmah ih je razdvojio. Od tada je devojka idući po vodu i radeći svakodnevne poslove slušala momka kako peva. Momak je imao orla, koji mu je posle smrti rekao da od njegovih krila napravi flautu, koja će imati očaravajući zvuk. Devojka je slušajući tu melodiju počela da igra, imitirajući pokrete koje orao pravi u letu. Tako su nastali flauta u obliku orla i orlova igra.

Madalikan je rekao da postoji običaj da se flaute prodaju u paru i da se u paru i sviraju, jer to pokazuje čvrstu ljubav. Pripadnici tadžikistanske nacionalne manjine posebno vole pesme i igre. Za vreme praznika ili svečanosti svi, i muškarci i žene, i stari i mladi, vesele se uz pesmu i igru. Pored toga, poznat je njihov tradicionalni heroizam u zaštiti domovine i zavičaja. Visoravan Pamir je i duga državna granica. Hiljadama godina zemljoradnici i stočari ove narodnosti su pomagali graničarima u čuvanju granica i u rešavanju problema patroliranja. Predsednik narodnog političkog konsultativnog Saveta sreza Kurgan Moni Tabiliti je istakao:

Za dve hiljade godina najveći doprinos Tadžika je zaštita granica. Oni su velike patriote, vole svoju domovinu i svoj rodni kraj. Ne samo što ni jedan od njih nije napustio svoju zemlju, već aktivno sarađuje sa odredima graničara i zajedno štite državnu granicu.

.