Kina se sprema da predstavi svoje najbolje lice u susret Olimpijskim igrama koje u Pekingu treba da budu održane 2008. Glavni kineski grad je uveliko ušao u trku sa Šangajem, najvećim po broju nebodera, širokih bulevara, hotela sa pet zvezdica i kilometrima novoposađenih drvoreda. Peking je danas veliko gradilište a kranovi predstavljaju centralni gradski prizor.

Otkako je avgusta 2002. najzad "dobio" dugoočekivanu Olimpijadu, grad živi u znaku tog događaja. Kineska vlada se sprema da potroši 37 miljardi dolara za podizanje olimpijskih objekata, izgradnju puteva, poboljšanje infrastrukture i ekološku zaštitu. Kina ulaže ogromne napore da naredne igre budu dodađaj bez presedana i prilika da se potvrdi uspeh ogromne ekonomske reforme koju je krajem sedamdesetih lansirao Deng Hsjaoping. Olimpijada treba da bude ključni događaj kojim će Kina pokazati da je ozbiljan trkač na globalnom planu.

Kina nikada nije bila domaćin Olimpijskih igara iako je na njima učestvovala od 1984. Peking je sa svega dva glasa razlike izgubio pri odlučivanju za domaćina Olimpijade 2000, u korist Sidneja. Glasanje je obavljeno svega četiri godine nakon masakra na Tjen an menu i svakako je sećanje na taj događaj imalo uticaja. Sada je prilika da se pokaže da je Kina postala drugačija zemlja.

Neočekivani uspeh kineskih sportista na Olimpijadi u Atini došao je kao šlag na tortu. Kinezi su kući odneli 62 medalje, od čega su 32 zlatne, svega tri zlatne manje nego što su osvojili prvoplasirani sportisti iz SAD-a. Kina je u Atinu poslala 407 sportista i mnogobrojne sportske radnike, timove posmatrača, novinara i menadžera da tamo sakupljaju znanja i iskustva kako bi ih primenili kod kuće.

Dvanaestomilionski grad imaće 37 objekata za Olimpijadu, a svega pet će biti van grada. Centralno mesto predstavljaće novi Nacionalni stadion sa 100.000 mesta, sa pokretnim krovom. Stadion je nazvan "ptičjim gnezdom" zbog neobičnog arhitektonskog rešenja. Uveliko su u toku i radovi na novom Nacionalnom plivačkom centru čiji će bazeni zauzimati 14.000 kvadrata i imati 17.000 mesta, a čiji će plastični zidovi reagovati na svetlost i biti, po potrebi, prozirni. Najveći deo objekata treba da bude gotov već 2006, pa je Međunarodni olimpijski komitet poručio kineskim vlastima da slobodno mogu da uspore tempo. Gradilišta su otvorena za novi gimnastički stadion, Olimpijsko selo (360.000 kvadrata) i Centar za konvencije, centre za tenis i hokej.

Ogromna sredstva biće utrošena na izgradnju novih puteva, podzemne železnice i zamenu toplana na ugalj gasom. Peking sada ima pet saobraćajnih prstenova i mnogi će biti pojačani, kako bi bio rasterećen teški saobraćaj koji sada opterećuje grad. Pojedini objekti, nezvanično se tvrdi, premašili su budžet, pa sledi kresanje. Ovo leto je bilo vrelo u Pekingu. Uprkos zapari i strašnoj vrućini, u mnogim stanovima i kancelarijama rashladni uređaji ostali su isključeni jer se od građana tražilo da štede struju, a kancelarije i fabrike u glavnom gradu i u nizu drugih mesta su skratile radno vreme. Ali klimatizacija u pekinškim luksuznim hotelima i javnim zgradama nije trpela zbog tog manjka, a blještava gradska rasveta nije bitno smanjena. Kinezi ne štede napora da pokažu da su u stanju da idu ukorak sa svetom i da su nevolje koje ih pogađaju prolazna stvar. Nestašica struje za četiri godine biće prošlost, tvrde gradski zvaničnici. Vlada je obećala da će u Kini, koja je, posle SAD-a, najveći potrošač struje na svetu, biti obezbeđeno nedostajućih 40.000 megavata.

Državni mediji su objavili da je entuzijazam stanovnika Pekinga u susret Olimpijadi ogroman i da njih 94,9 odsto "podržava Olimpijadu". Gradonačelnik Pekinga Liu Ći tvrdi da se grad već temeljito promenio za dve godine od kako je izabran za domaćina Olimpijade. "Današnji Peking je otvoren grad koji odražava ekonomski prospetitet čitave zemlje", rekao je on.