U okrugu Dehong i nekim mestima u provinciji Junan na severo-zapadu Kine nalazi se nacionalna manjina Deang koja vekovima gaji čaj. To je jedna od najdrevnijih narodnosti medju tamošnjim stanovnicima. Pripadnici ove narodnosti sebe nazivaju potomcima čaja. Nacionalana manjina Deang sada broji manje od 20 hiljada pripadnika. U današnjoj emisiji govorićemo vam o ovoj drevnoj nacionalnoj manjini.

Prema pisanju dokumenata, u drugom veku pre naše ere, preci nacionalne manjine Deang su se naselili Dehong, Lincang i druga mesta u kineskoj provinciji Junan. Za vreme osnivanja Narodne republike Kine ova nacionalnost se zvala narodnost Benglong. U septembru 1985. godine želja pripadnika ove narodnosti bila je da se preimenuje narodnost Deang.

Deang je nacionalnost koja obožava čaj i jako voli da ga pije. Iako nema svoje pismo, ostalo je zabeleženo u jednom usmenom epu pod nazivom, «Legenda prvih predaka», da je čaj rodonačelnik svih bića. Čaj je svoja 102 lista spustio na zemlju a oni su se pretvorili u 51 bračni par. To su preci čovečanstva. Zato nacionalna manjina Deang smatra sebe potomkom čaja. Gde god živi ova narodnost, tamo uvek rastu čajevi po brdima i planinama.

Pošto godinama žive u planinskim područjima gde su česte velike vrućine, kiša i vlažnost, pripadnici narodnosti Deang uglavnom jedu kisele i ljute namirnice i vole da piju jak čaj. Pored običnog čaja, oni koriste i sopstveni specifični kiseo čaj koji smanjuje telesnu temperaturu, gasi žeđ i čisti usta. On ima dugu istoriju, od nekoliko stotina godina. Kiseo čaj se izradjuje na poseban način, ima specijalni miris i odgovara tamošnjim uslovima. Na jugo-zapadu Kine gde vlada velika sparina, čaj je veoma zdravo piće.

U životu pripadnika nacionalne manjine Deang, čaj zauzima značajno mesto. Prilikom posete rodbini ili prijateljima, kao i kod prosidbe, čaj je obavezan poklon. Za vreme svadbe mladoženja može da dodje po mladu tek kada provodadžija preda mladinim roditeljima čaj i druge darove. Čaj je tesno povezan sa društvenim životom ove nacionalne manjine i svakodnevno se mnogo troši. Zato svi meštani gaje čaj oko svojih kuća. Svuda se može osetiti miris čaja.

Pored čaja ,vodeni doboš je još jedno od glavnih obeležja nacionalne manjine Deang koje je prati tokom njene duge istorije. To je specifičan muzički instrument, karakterističan samo za ovu narodnost. Za razliku od drugih doboša na ovome je otvorena rupica. Pre udaranja po njemu, kroz rupicu se ulije voda, da bi se dobio očaravajući zvuk. Dobošar Guo Houlai je novinarima rekao:

Vodeni doboš je dobio ime zbog toga što se tek nakon ulivanja vode u njega može dobiti prijatniji zvuk.

On predstavlja veoma važan muzički instrument u životu pripadnika nacionalnosti Deang. Svaki njen ogranak ima sopstveni, veći ili manji, vodeni doboš. U prošlosti, za vreme velikih dogadjaja, uvaženi starci u selu su udarajući u svoj vodeni doboš pozivali žitelje na konsultacije. I danas se još uvek čuva takav vodeni doboš u selu pripadnika nacionalne manjine Deang. Veruje se da će onaj ko čuje zvuk doboša biti srećan, jer njegov zvuk predstavlja simbol radosti i sreće.

Pripadnici ove narodnosti uvek udaraju u vodeni doboš prilikom praznika ili važnih dogadjaja. Ali danas malo ljudi ume da napravi takav instrument. Li Labu, koji ima 76 godina, ne samo što ume da svira na vodenom dobošu, več je sposoban i da ga napravi. On je novinarima rekao:

Vodeni doboš se pravi od bivolje kože, a jači zvuk se dobija tek kada se koža nakvasi. Kada se primeti da doboš nema željeni zvuk, onda se uliva voda u rupicu, zatim okrene kako bi se bivolja koža u potpunosti nakvasila i potom voda sipa još dva-tri puta. Na taj način se dobija jači zvuk doboša.

Ali, istakao je starac, da mladi ljudi danas nemaju mnogo želje da nauče da sviraju vodeni doboš.