Znam mnogo operskih arija. Bojim se da ih ne odnesem sa sobom u zemlju.

Moramo neodložno pronaći nove učenike. Bez mladih nećemo uspeti.

Najviše volim operu Luođuan. Nadam se da ću nekada pevati i na sceni

Kada nije sezona poljoprivrednih radova, sa velikog zvučnika u selu Kong Džuang uvek se čuje ista melodija. Uskoro počinje predstava opere Luođuan, a izvođači su članovi amaterske trupe iz ovog sela. Operska predstava, eeeej, nije to mala stvar!

Seoska amaterska trupa iz tamo nekog sela, pomisliće neko, čudna mi čuda! Ali, zahvaljujući upravo ovim amaterima? samo u ovom selu u celoj zemlji još postoji jedina vrsta dragocene opere Luođuan. Ova opera, koju zovu još i Ćing, postoji preko hiljadu godina. Kineska opera ima dugu istoriju. Od pamtiveka se priča da u Kini postoje tri glavne opere: Ćing, Anhui i šangajska opera. Za Anhui i šangajsku operu postoje zvanični ansambli koji je izvode, a operu Ćing izvodi jedino amaterska trupa iz sela Kong Džuang. Stoga kažemo da je opera Luođuan ne samo izvorište svih vrsta opere, već i ''živi svedok'' Honan opere. Do sada je sačuvano više od 400 klasičnih operskih predstava, koji su nastajali u raznim dinastijama i koji imaju veliku kulturno-istorijsku vrednost.

Operu Luođuan odlikuje prijatna melodija i jezgrovit tekst. Ova vrsta opere je nastala početkom dinastije Tang pre više od hiljadu i 300 godina. Opera se izvodi uz zvuke velikih gongova. Ubrzo je postala omiljena u narodu i brzo počela da se razvija u okolini Deng Džoua.

Opera Luođuan se izvodi uz zvuke muzičkog instrumenta suona, a na sceni najčešće bude desetak glumaca. U kombinaciji sa gongovima koristi se veća suona, a manja suona se upotrebljava bez gongova. U davna vremena u predstavama u kojima su prikazivane borilačke veštine na sceni su bile truba duža od metra i koziji rogovi. Pored toga, u pratnji drugih gudačkih i udaračih instrumenata, na sceni je izvodjena žestoka i veličanstvena borba.

Opera Luođuan je privlačna, jer se u njoj primenjuju i druge forme narodne umetnosti, na primer borilačke veštine, akrobacije, igra lavova i drugo. Glumci koriste prave noževe i druge vrste oružja. Na predstavama se publika oseća kao da se nalazi u sred borbe.

Tokom nekoliko stotina godina, do kraja 19. i početka 20. veka, opera Luođuan je jedva opstajala zbog ratvova. Nakon osnivanja Narodne Republike Kine, tačnije 1953. godine, Lju Čangđiang iz Sangdžuanga u Deng Džou, jedan od znalaca ove vrste opere, prodao je vola i žito iz kuće kako bi kupio svu potrebnu opremu. Na njegovu inicijativu okupili su se seljaci kako bi sačuvali i razvili ovu drevnu vrstu umetnosti. U to vreme bila je veoma popularna šaljiva dosetka: „Mogu bez neba, mogu bez zemlje, ali ne mogu bez Luođuan opere". Nova pojava opere Luođuan imala je veliki odjek ne samo u provinciji Honan, već i u centralnim i istočnim područjima zemlje. Takodje se mogla čuti još jedna dosetka: „Ne treba mi žena, ne treba mi zemlja, treba mi samo Luođuan opera.

Novo vreme sa sobom je donelo i razne novine. Danas u selu Kong Džuang, opština Sang Džuang u Deng Džou, postoji jedina u Kini trupa koja izvodi operu Luođuan. Koriste zastarelu opremu i salu koja nije akusticna. Čini se da je samo starim umetnicima amaterima stalo do opere.

Ovaj pevač, kojega upravo slušate, star je preko 70 godina. Seljaci mu se obraćaju sa „učitelju Liu", što u selu Kong Džuang označava najveće poštovanje. On je naslednik Liu Čangđianga, koji je prodao svoju imovinu za procvat opere Luođuan. Učitelj Liu je stub oslonac amaterske trupe, a ceo život je posvetio operi.

Znam mnogo vrsta opere i spreman sam da svoje znanje prenesem drugima, ali šta da radim kad niko neće da uči?! Bojim se da će svo moje znanje otići sa mnom u grob. Želim da pronađem nekoga ko će sve to da zapiše, kad ja umrem da ostanu ovi pozorišni komadi.

Ono što najviše brine starog Liua jesu pisani pozorišni komadi kojih ima još veoma malo. Sa novim stvaralaštvom nije se uspelo, još ako niko ne nasledi sačuvane pozorišne komade, nestaće i opera Luođuan. Bio je neki čovek koji je nudio 30 hiljada juana za ručno pisani pozorišni komad. Prodajom samo jednog teksta za pozorišni komad mogao bi ozidati novu kuću, ali Liu je odbio.

Nisu na prodaju. Ko iskreno želi da nauči operu Luođuan, besplatno ću mu dati.

Još jedna od briga starog Liua je kako pronaći učenike. Opera Luođuan se izvodi uglavnom u okolini sela Kong Džuang, a mnogo mladih ljudi je napustilo selo i otišlo na sezonski rad. Zato su većina glumaca žene starije od 40 godina, a one nisu podobne za scene borbe.

40-togodišnja Điang Sinmin je jedna od učenica Liua. Ona igra karakterne uloge. Od kada se 1985. godine udala u selo Kong Džuang, zavolela je operu Luođuan. Pošto ima dubok glas, Điang Sinmin uvek igra glavnu ulogu. I nju muče brige.

Želim nove pozorišne komade i nove učenike. Bez mladih će opera nestati.

Učitelj Liu i glavna glumica Điang Sinmin su se malo smirili od kako im se priključio 16-togodišnji Liu Jang. On je najmladji član ansambla, pa iako još nije javno nastupao, spretan je u izvođenju mnogih scena, a pored toga vešto prati ritmiku opere Luođuan. Liu Jang je istakao:

Opera Luođuan mi se dopada, prijatna je i za oči i za uši. Već sam naučio nekoliko komada. Želeo bih da operu uči i moj mlađi brat i da nastupam na bini.

U očuvanje opere Luođuan Lokalna odeljenja za kulturu su uložila mnogo napora: pružena je velika novčana podrška i prijavljena je na listu nematerijalnog kulturnog nasledja. Neki klasični pozorišni komadi su snimljeni kao audiovizuelni materijal. Zamenik načelnika odeljenja za kulturu u Deng Džou Liu Siangžong je istakao da je fomirana specijalna grupa koja se bavi zaštitom opere Luođuan, kako bi opstala ova dragocena vrsta umetnosti. To je glumici Điang Sinmin ulilo nadu.

Ako nema dovoljno novčanih sredstava, svi ćemo dati priloge. Nećemo odustati samo zbog toga što volimo operu Luođuan.

Ali 70-togodišnji učitelj Liu razmišlja dugoročno.

Opera Luođuan se mora očuvati kako bi se u budućnosti prikazivala i u drugim krajevima sveta.

U pozorišnom komadu koji je danas na repertoaru, glavne uloge su dva generala iz dinastije Song, muškarac i žena, koji su živeli pre hiljadu godina. Njih dvoje su bili protivnici, ali su se na kraju zavoleli i venčali. Na početku je žena-general uhapsila svog protivnika. Oprema i kostimi su veoma jednostavni, ali uz gongove i doboše, seljaci iz Kong Džuanga sa velikim interesovanjem prate predstavu.