Bez obzira da li se radi o životu ili radu, pare su problem broj jedan.

Gospođa Džao: Para je malo, u kući nam nikad nije dovoljno.

Da biste počeli neki posao treba vam novac. Da biste razvili posao opet vam treba novac

Vu Džendžen: Uvek vam trebaju pare. Da biste napredovali uvek vam nedostaje novac.

Kako kineski seljaci rešavaju problem nedostatka novca za život i za rad?

Tridesetogodišnja seljanka Dženg i njen muž su otvorili servis za pranje automobila u blizini autoputa, nedaleko od njihove kuće. Iako dobro zarađuju, opet su u škripcu sa novcem. Dženg se još nije sasvim oporavila od kako je bila bolesna, seoske poslove više ne može da radi, pa je otvorila prodavnicu. Sin je krenuo u školu i traži 300 juana za školarinu. To nije puno para, ali Dženg ne zna gde da ih nađe.

Dženg: ''Dete je pošlo u školu i to je veliki pritisak na kućni budžet. Lošeg sam zdravlja, posao loše ide, za sve nam trebaju pare.''

Prošle godine, Dženg je samo za lečenje dala više od hiljadu juana. Zahvaljujući kooperativnom sistemu zdravstvene zaštite, povratila je više od 300 juana. Ona misli da je nadoknada troškova mala.

Dženg:'' Prošle godine smo učestvovali u kooperativnom sistemu zdravstvene zaštite. Za lečenje sam potrošila više od hiljadu juana, ali mi je nadoknađeno samo 300 juana, što nije dovoljno. Treba povećati iznos koji se može nadoknaditi stanovništvu, jer će to za nas biti od velike koristi.''

Vladinom projektu kooperativnog sistema zdravstvene zaštite, u kojem seljaci učestvuju na dobrovoljnoj osnovi, priključila se i Dženg. U okviru ovog projekta osnovan je Fond zdravstvene zaštite u koji manji deo sredstava uplaćuju seljaci, a veći deo sakupljen je od sredstava koja ulažu pojedinci, kolektivi i vlada. Uvođenje ovog sistema seljacima je umnogome olakšalo proces lečenja. Što veći troškovi za lečenje bolesnika, to veći procenat nadoknade. Na taj način će se smanjiti ekonomski pritisak na porodicu obolelog. U ovom projektu do marta ove godine je učestvovalo 90 odsto kineskih seljaka, odnosno 800 miliona ljudi.

Dženg nije bez problema ni kad se radi o poslu. Zbog lošeg poslovanja i problema sa zdravljem, nikako da joj krene. Iako joj je teško, ipak ne odustaje od borbe da zaradi za život.

Dženg: ''U životu se možeš osloniti samo na sebe i na svoj rad. Za sve ti trebaju pare. I za otvaranje radnje nešto sam pozajmila, nešto uložila, pa sad polako razvijam posao.''

Potom je otvorila servis za pranje automobila. Pošto je prosečan godišnji prihod člana porodice manji od 300 juana, njena porodica pripada grupi najsiromašnijih porodica u zemlji. Zbog toga joj je vlada ukinula deo poreza. Prošle godine zbog problema sa zdravljem nije mogla da se posveti poslu, pa je bila u gubitku. Ove godine Dženg je optimistična.

Dženg:'' Prošle godine nisam ništa zaradila. To ti je kao kad učiš da hodaš, u početku često padaš. Tako je i sa mojim poslom, posle gubitka mogu očekivati zaradu. Verujem da ću ove godine bolje poslovati.''

Obrada zemlje, potraga za poslom u gradu, odlazak u grad i povratak u selo. Otkud im samo novac i ideje za sve to? Ko brine o deci i starima? Ko je glavni u donošenju odluka? Ukoliko hoćete da saznate vise o životu kineskih seljaka, poslušajte seriju reportaža ''Seljaci iz Deng Džou''.

Ne fale pare samo gospođi Dženg, već i tridesetogodišnjaku Vu Lingdženu, vlasniku farme pilića. Na njegovoj farmi ima tri hiljade pilića. Sada ga u selu svi znaju, ali do pre osam-devet godina niko nije znao za njega.

Vu Lingdžen: ''Bio sam baš u teškoj situaciji. Nisma imao gde da živim.''

Naučio je ponešto iz stočarstva i radio kao veterinar, a onda mu je sinula ideja da otvori farmu pilića. Jeste da je bio uveren u svoje sposobnosti, ali odakle mu pare? Nije bilo druge nego da digne kredit.

Vu Lingdžen: ''Bila mi je potrebna pomoć kreditne zadruge da rešim problem početnog kapitala.''

On je našao posrednika zaposlenog u kreditnoj zadruzi koji je zadužen za njegovo selo. Zaposleni u kreditnoj zadruzi obično su seljaci iz istog sela koji dobro poznaju stanje u selu, čiji je posao provera budućeg korisnika kredita i namene kredita.

Džang Sjianguj:'' U to vreme tek je bio napravio kuću i hteo je da se bavi živinarstvom. Nakon našeg susreta preneo sam šefu kreditne zadruge situaciju u kojoj se nalazi. Naš šef je svesrdno podržao ovaj projekat, jer centralna vlada sprovodi politiku pružanja pomoći seljacima u izbavljanju iz siromaštva.''

Prvi kredit koji je odobren Vu Lingdženu je iznosio 20 hiljada juana. Sva sredstva i svu ušteđevinu uložio je u pokretanje farme pilića. Dvadeset hiljada juana za njega je bila ogromna cifra.

Vu Lingdžen:''Plašio sam se. Nisam smeo da pozajmim više para od kreditne zadruge.''

Džang Čuansjian: '' Cela procedura oko kredita trajala je manje od dva dana. Napisao je molbu za kredit, koji je dobio odmah nakon što ga je odobrio šef kreditne zadruge.''

Vu Lingdžen: '' Presrećan sam. Sa tim sredstvima mogu da razvijam posao.''

Farma pilića je počela sa radom. Vu Lingdžen veli da je i kredit i pokretanje farme nalik na kišu koja padne na suvu zemlju.

Sada je već drugačije, Vu Lingdženova farma pilića uspešno posluje. Zahvaljujući tome, život u njegovoj porodici je mnogo bolji. Ali on i dalje kuka kako nema para, jer hoće da proširi farmu.

Vu Lingdžen: '' Nemam dovoljno para. Iskreno da vam kažem, čim razmišljam o proširenju farme vidim da mi nedostaje sredstava. Moraću opet tražiti pomoć kreditne zadruge.''

I tako se opet obreo kod Džang Čuansjiana.

40-togodišnji Džang Čuansjian već 14 godina radi u kreditnoj zadruzi. Kad je tek počeo da radi, krediti koji su odobravani preko njega iznosili su tek 70- 80 hiljada juana, a sada se iznosi kredita kreću oko dva miliona juana. Njegov posao je da bude most između seljaka i kreditne zadruge koji seljacima pomaže da dobiju kredite. Meštani su mu dali nadimak: bog bogatstva.

U stvari je i Džang Čuansjian samo običan seljak, pa i ovom bogu bogatstva nedostaje novac.

Džang Čuansjian:'' I ja uzimam kredite. Sada još vraćam jedan kredit koji sam uzeo za kupovinu poljoprivrednog vozila. Vratiću ga na vreme.''

Iako radi u kreditnoj zadruzi i veoma dobro zna način na koji se izdaju krediti, i on takođe mora da završi neophodnu proceduru odobravanja kredita.

Nedavno su kreditori uveli mogućnost uzajamnog jemstva. Korisnici kredita, pored ličnih garancija, mogu da odaberu pet rođaka ili prijatelja da im budu garanti. Oni formiraju kreditnu zajednicu koja koristi kredit, što ne samo umanjuje uslove kreditiranja, već i smanjuje rizik. Ovaj metod se uvodi i u drugim selima Kine.

U avgustu ove godine kineska vlada je objavila povećanje iznosa poljoprivrednog mikro kredita. Mikro krediti se izdaju ne samo kao vid podrške obavljanju poljopriverdne proizvodnje, već i za svakodnevnu potrošnju, nabavku kvalitetne robe, za izgradnju ili kupovinu stambenih objekata, za troškove školovanja, lečenja i drugog.