U današnjem programu nastavljamo sa pričama iz serijala «Seljaci iz Dengdžou».

(Seoska muzika, dečak Liu Fei: Seljaci žele da se obogate pa seju bundeve između topola. Svaki mu zemlje godišnje im donosi po 3000 juana, a za deset godina imaće puno zlatnih beba. )

Svaki čovek u selu Sisju može da peva ovu poskočicu, u kojoj je "zlatna beba" sinonim za bundevu. Međutim, ove zlatne bebe zadaju brige jednome seljaku.

Zavadili se stari Su Guangčuan i Su Džaojang, mlađi seljak iz istog sela. Ko zna koliko se puta Su Džaojang sporio sa seljacima, ali je opet sa svima u dobrim odnosima.

Su Guangčuan: On je naš seoski intelektualac, svašta zna. Ovakvi ljudi mnogo znače selu.

Ove godine Su Džaojang iz sela Sisju puni 33 godine. Čim je završio osnovnu školu otisnuo se na jug zemlje gde je radio kao vozač, a onda se vratio u svoje selo da radi zemlju. Jednom je sasvim slučajno bio u prilici da nauči kako se uzgajaju bundeve između topola. Zahvaljujući tome znanju, sagradio je novu kuću i zaradio titulu seoskog intelektualca. U selu je osnovano Udruženje botaničara, a Su Džaojang je postao glavni stručnjak za sejanje bundeva između topola.

Biti glavni u ovom poslu veoma je teško. Iako je novim metodama postigao neke rezultate, još uvek je mlad, pa stariji seljaci, ko više, ko manje, sumnjaju u njegove sposobnosti i te nekakve nove tehnologije. Su Guangčuan je čovek koji sa Su Džaojangom stalno tera mak na konac.

Su Guangčuan: Ne slažem se, nikako se ne slažem! Kako on mene može da ubedi? Mi smo stari vuci, celog života sejemo pšenicu. Otkud ja znam hoće li on uspeti sa tom bundevom.

Eh, da samo Su Guangčuan tako govori bilo bi lako, ali ima još jogunastih staraca, koji mladom Su Džaojangu stvaraju glavobolje. Ali, on je pronašao lek za njihovu boljku.

Su Džaojang: Drugačije će oni misliti kad budu videli rezultate, kad ja budem imao argumente u rukama.

Činjenice su pokazale da je Su Džaojang bio u pravu i da se sejanjem bundeva može mnogo zaraditi. Su Džaojang je posejao hektar bundeve i od silne radosti počeo da peva narodnu pesmicu «zlatne bebe».

Su Džaojangova metoda proizvodnje bundeva je prihvaćena u selu, on sam je više puta povećavao površinu na kojoj je sejao bundevu, ali i dalje nije zadovoljan dosadašnjim dostignućama. Spreman je da isproba metod kojim će, ako uspe, poboljšati kvalitet semena pšenice.

Su Džaojang: Moja ovogodišnja proba o poboljšavanju kvaliteta semena pšenice uskoro će biti završena. Mislim da ću po hektaru imati jednu i po do dve tone više nego pre.

Da bi proširio svoju novu tehnologiju, Su Džaojang motociklom obilazi polja i uči seljake kako da poboljšaju kvalitet semena pšenice. Čak je i tvrdoglavi Su Guangčuan postao učenik ovog predstavnika seoske inteligencije. E, ali Su Guangčuan sada više nije tako jogunast.

Su Guangčuan: On je veoma vredan, uvek dolazi motociklom da nas uči kako da uređujemo sadnice i kako da okopavamo.

Su Džaojangu nije neskroman. Zna i on da što seljaci više znaju, to postavljaju više pitanja, i njega stavljaju pred velike teškoće.

Su Džaojang: Ja još uvek učim. Često razgovoram sa seljacima. Još ima mnogo toga što od njih mogu naučiti.

Videći Su Džaojangove sposobnosti, seljani su ga izabrali za starešinu sela Sisju. Naravno, pred njega su stavili mnogo novih zahteva.

Su Guangčuan: Treba da nas obuči još nekoliko novih vrsta tehnologija, ne možemo se zadržavati samo na bundevama ako želimo da i dalje ovako zarađujemo.

Su Džaojang je već odavno razmišljao o onome što brine seljake.

Su Džaojang: Odavno mi je pažnju privukla tehnologija isušivanja povrća. Malo ću istraživati, mislim da bi to moglo kod nas da uspe. Ako bude prilike za razvoj, preneću drugima svoja znanja.

Zahtevi nisu iscrpljeni, ima ih još.

Su Guangčuan: Nadam se da će on uzeti jednog šegrta, pa će time i nama biti lakše da više naučimo.

Jedan jedini seoski znalac zaista nije dovoljan. Početkom 2002. godine, kineski rukovodioci su u planu razvoja sela podneli zahtev za održavanjem kurseva iz oblasti nauke i tehnike u selima. Do 2005. u Kini je kurseve pohađalo 5 miliona i 790 hiljada polaznika. Brojka je velika, ali to čini samo 1.2 odsto od ukupnog broja radne snage u kineskim selima.

Provincija Henan, u kojoj se nalazi Deng Džou, je prošle godine izdala niz mera kojima se nastoji doprineti procesu obučavanja seoskog radno sposobnog stanovništva i privući u selo kadar iz svih oblasti. Liu Čuan, šef Zemljišno-knjižnog odeljenja odeljenja u Nanjangu, koji je odgovoran za izgradnju novog tipa socijalističkog sela kaže:

Liu Čuan: Danas su selima veoma potrebni stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, naročito ljudi poput Su Džaojang koji dobro poznaje situaciju u selu, a spreman je da uči.

Liu Čuan nam još reče da je jedan od osnovnih ciljeva vlade da obuči što veći broj meštana koji će biti u stanju da rešavaju pitanja sa kojima se suočavaju seljaci u svim kineskim selima.

Bila je to priča o Su Džaojangu, seoskom znalcu iz sela Sisju. U protekla četiri dana upoznali smo vas sa četiri seljaka iz Deng Džou. Nadamo se ste se kroz naše emisije bolje upoznali sa životom kineskih seljaka. Takođe se nadamo da ćete nam se uskoro javiti na adresu: ser@cri.com.cn i da ćete nam saopštiti da li vam se dopao naš specijalni program. Bilo bi lepo da nam u svom javljanju ispričate i neku priču o tome kako žive seljaci u vašim krajevima.