Ovo je čajdžinica.

Ali to nikako nije obična čajdžinica.

Ovede ništa nije obično, pa čak ni vlasnik čajdžinice..

Danas ćemo vas odvesti u čajdžinicu koja se nalazi u jednoj od opština grada Deng Džou gde ćemo vas upoznati sa vlasnikom Džou Dženghajem.

Čajdžinica je omiljeno mesto za slušanje opere. Pijući čaj i slušajući operu, neki pevuše, a drugi igraju u šah. Na polici smeštenoj uza zid uredno su poslagane knjige.

Vlasnik čajdžinice, Džou Dženghai je staromodan čovek. Na licu braonkaste boje ističu se dva kratka brka.

U Deng Džou se proizvodi čaj, pa se među meštanima ustalio običaj da piju čaj, a na svakom koraku su čajdžinice. Ali ova čajdžinica nije samo mesto gde se pije čaj, ovo je knjižara-čajdžinica. Takvih čajdžinica u Deng Džou ima oko 300.

Džou Dženghaj: Ovde kod nas postoje brojne čajdžinice, ali je nedovoljno razvijen kulturni život i teško je pronaći knjige i novine. Od kada sam prošle godine otvorio knjižaru-čajdžinicu, mnogi dolaze da uz čaj čitaju knjige i igraju šah.

U junu prošle godine u Deng Džou je otvorena prva knjižara-čajdžinica sa ciljem obogaćivanja kulturnog života seljaka.

Džou Dženghaj: Opštinska vlada je dala prilog u iznosu od 500 juana, gradska biblioteka Dang Džou je poklonila VCD i činije za čaj i više od 500 naslova knjiga, a i ja sam sakupio neke knjige. Tako je otvorena ova knjižara-čajdžinica.

Uz svestranu podršku, Džou Dženghaj i njegova žena su prvi u ovoj opštini otvorili knjižaru-čajdžinicu. Gospodja Vang Sidžen je veoma ponosna na svoga muža.

Vang Sidžen: On je veoma vešt u kontaktima sa ljudima. Radio je u vojsci, a nakon demobilizacije bio je predstavnik seoske vlasti. Kad se penzionisao, ni tad nije hteo da odmara. On je zaljubljenik u kulturu i često gostima objašnjava situaciju u zemlji i svetu. Zato svi, i muškarci i žene, i mladi i stari, rado dolaze u našu čajdžinicu. Volimo ovaj posao, a nismo od onih koji vole da lenčare.

Posao u čajdžinici brzo napreduje, a kad je najposećenija bude i po 50 do 60 ljudi.

Činija čaja košta tek pola juana, što je manje od desetine američkog dolara. Gosti ovde mogu od jutra do mraka da piju čaj, a domaćin im besplano doliva vodu u činije iz kojih se pije čaj.

Džou Dženghaj: Ne sme prekomerno ceniti novac, najvažnije je biti čovek.

Od kada je otvorena knjižara-čajdžinica, veliki broj meštana se sve više okuplja oko Džou Dženghaja, ne samo zbog toga što je vlasnik čajdžinice, već i zbog toga što im često pomaže.

„Roditelji, sezonski radnici, su otišli da rade, a decu ostavili kod njega. On za to ne traži nikakvu naknadu."

„Ovde je dobra usluga. Često dolazim da malo posedim, popijem čaj, ili da pročitam novine i pogledam TV programe, a mogu i da porazgovaram sa nekim."

„Džou je dobrodušan, darežljiv i pošten čovek."

Nakon otvaranja čajdžinice sve više ljudi dolazi da poseti „malu biblioteku" u uglu, jer je tamo smešteno mnogo knjiga i novina.

Džou Dženghaj: Odeljenje za kulturu grada Deng Džou besplatno nam dostavlja „Dnevnik iz Henana". Ranije ljudi su više voleli da čitaju knjige o borilačkim veštinama, a sada vole da čitaju knjige iz oblasti nauke i tehnike. Ponekad požele da knjigu čitaju kod kuće, pa im onda dam na potpis karticu kojom ih zadužujem za knjigu.

Veoma su retke, ali i praktične knjige iz oblasti nauke i tehnike. Seljak Ma Đianci je baš u čajdžinici Džou Denghaja, čitajući knjige iz oblasti nauke i tehnike, došao na ideju da otvori farmu pilića. Sada su njegovi godišnji prihodi 20 hiljada juana, duplo veći od prihoda prosečnog seljaka.

Od kako se Ma Đianci obogatio, Džou Denghajeva čajdžinica je postala mnogo poznatija.

„U časopisima se govori o poljoprivredi, o živinarstvu, o preradjivačkoj industriji i svemu onome što nam može biti od koristi. Mi starci smo već izgubili naviku da se kockamo, hahaha ... "

Džou Dženghaja je srećan zbog još nečega.

Džou Dženghaj: Gosti u čajdžinici često razmenjuju informacije o mogućnostima odlaska na sezonski rad u mesta gde mogu više zaraditi. Neki od njih su za šest meseci zaradili dosta para. Oni koji rade u drugim krajevima zemlje u čajdžinici prenose informacije o sezonskim poslovima, o tome šta su naučili, šta planiraju dalje....

Osim što se mogu pročitati knjige i novine, čajdžinica je posećena i zbog održavanja umetničkog programa. Gosti ne samo da mogu da uživaju u gledanju, nego mogu i da budu učesnici programa. Ljubitelji opere često spontano počinju da pevaju neke odlomke iz opere.

Seljak, učesnik predstave: Ranije sam posećivao kockarnice, igrao „mađiang", a sada više ne. Sad dolazim ovde da zapevam ili da popričam sa drugima.

Kada je dobro raspoložen, Džou Dženghaj ne može a da ne zapeva neki odlomak iz opere.

Džou Dženhajeva žena, Vang Sidžen je veoma srdačna osoba koja mlade momke često upoznajesa mladim devojkama. Čajdžinica je mesto gde se mladi prvi put susreću.

Vang Sidžen: Zanimaju me te obične, svakodnevne stvari. Do sada je, uz moju pomoć, sklopljeno 20 brakova. Predlagali su mi da otvorim agenciju za bračno posredovanje, ali ja ne želim da ovo radim za novac, ja u ovome uživam, hahaha ......

U velikim i zaostalim kineskim selima očit je nedostatak kulturnih aktivnosti i mogućnosti obrazovanja. Zato je tamošnji kulturni život u velikom zaostatku za gradskim. Knjižara-čajdžinica je popunila ovu prazninu, podmirila brojne potrebe meštana i naravno, dobila podršku lokalne vlade.

Funkcioner gradske vlade Deng Džou, gospsodin Liu Čaorui je istakao da je otvaranje knjižare-čajdžinice mnogo doprinelo razvoju kulturnih aktivnosti u selu.

Liu Čaorui: Značaj knjižare-čajdžinice leži u produžavanju i razvijanju tradicionalne kulture. Mi smo uz pomoć umetnika iz naroda i narodne umetnosti ovde stvorili mesto za zabavu i kulturne aktivnosti odakle se prenose informacije i popularišu znanja. Naši ciljevi su razvoj i stvaranje savremene misli, protok informacija, usvajanje tehničkih dostignuća i zaštita narodne kulture.

Džou Dženhaj nije razmišljao na takav način.

Džou Dženhaj: Prvo, u ekonomskom pogledu sam zadovoljan jer mogu da zaradim, a u duhovnom pogledu osećam veliko zadovoljstvo. Gostima pružam mogućnost sticanja znanja iz oblasti nauke i tehnike.

Evo, to bi bila priča o gazda-Džou i njegovoj knjižari-čajdžinici. Nadam se da je ova čajdžinica pobudila interes i kod vas. Ako ste u mogućnosti, posetite Kinu, i to upravo Deng Džou, gde za pola juana možete da posedite u ovoj knjižari-čajdžinici i da lično uživate u radostima tamošnjih seljaka. Sutra ćemo vas upoznati sa jednim trideset trogodišnjim lokalnim intelektualcem. On nije pohađao velike škole, ali u oblasti poljoprivrede ima svoje naučne metode.