Ona ima 46 godina. Proteklih više od 20 godina mnogo je činila za druge i zadobila njihovo poštovanje. Srećna je kad nekome pomaže, uvek ima odlične predloge, pa je zato uvek tražena kad komšije iz njenog ili okolnih sela imaju nekih problema.

Vang Lanjing: Lakše je pomeriti planinu ili promeniti tok reke nego karakter čoveka. Ja volim da pomažem ljudima. Kad sam išla u školu uvek sam pomagala drugima.

Osamdesetih godina friziranje u selima nije bilo ni malo jednostavno. Tada dvadesetogodišnja Vang Lanjing je kupila frizersku opremu i besplatno uređivala frizure ljudima iz svog sela. Tako se malo po malo upoznavala sa suseljanima i sa njihovim problemima. Od tada su počeli da je traže da im priskače u pomoć u rešavanju problema.

Onomad jedna snaša tek što je pristigla u muževljevu kuću posvađala se sa svekrvom. Kako je bila veoma ljuta, vrati se roditeljskoj kući. Uskoro se vratila sa mnogim svojim rođacima, koji su od njene svekrve zahtevali da objasni zašto se tako ponela. Tako je sitnica postala krupnica, što je Vang Lanjing nagnalo da nešto učini.

Vang Lanjing je pre svega počela da teši snahu, ne obzirući se na to ko je u pravu a ko u krivu. Snaha je tek nedavno postala član ove porodice, mlada je, pa joj treba vremena. Kad se snaha malo smirila, ni njena rodbina više nije bila tako ljuta. Vang Lanjing je zatim pozvala snahu i svekrvu na ručak i lepo ih nagovorila da se pomire. Da ne bi Vang Lanjing, ko zna šta bi sve tu bilo, a ovako su članovi obe porodice zajedno sedeli za stolom. Uz zdravicu i ručak nesporazum svekrve i snahe bi zaboravljen.

Sudeći po ovome, gospodja Vang zaista zna da rešava nesporazume.

Vang Lanjing: Nije mi teško odvojiti malo vremena za druge. Meni je čini čast kad vidim da me poštuju i da traže moju pomoć. Ne tražim nikakvu nadoknadu, samo želim da u starosti doživim da me ljudi poštuju.

Ovoj ženi pričinjava zadovoljstvo pružanje pomoći drugima, jer time od svoje okoline dobija priznanje i poštovanje.

Vang Lanjing: Ne treba mi nikakvo zvanje ni plaćanje. Ako mislite da vam mogu pomoći, slobodno mi se obratite.

Nedavno je porodica Li je postavila novu dvorišnu kapiju koja je zauzimala deo puta. Neko iz porodice Vang je ovim putem vozeći traktor slučajno udario u novu kapiju i oštetio je. To je razljutilo porodicu Li, a porodica Vang je smatrala da nije u redu da dvorišna kapija bude na seoskom putu. Malo je falilo pa da se potuku.

Vang Lanjing?Situacija je bila veoma napeta. Neki su držali lopate u rukama. Kad sam došla rekla sam da pre svega odlože lopate.

Srećom pa ih je na vreme zadržala, jer, ko zna, možda bi i glave padale. Ostavili lopate jesu, ali kako rešiti problem: jedna strana je mislila da joj je kapija uništena i da to neko treba platiti, a druga strana je smatrala da se kapija nalazi na putu i da nije potrebno da je popravi.

Vang Lanjing je malo porazmislila, a onda je odlučila da pre svega umiri vlasnika kapije. Problem je nekoliko cigli na kapiji? Vang Lanjing je odlučila da sama nadoknadi štetu i time je bio rešen glavni razlog za svadju. Obe strane su se postidele, a potom ih je Vang Lanjing odvela na ručak, ostavljajući za posle priču o tome ko je kriv.

Vang Lanjing: Svi su bili loše raspoloženi, ali kad su seli za isti sto, zajedno ručali i popili koju, situacija se polako menjala. Posle toga je porodica Li sama srušila deo kapije koji je stajao na putu i izgradila novu.

Ko bi rekao da sa jednim ručkom i nekoliko čašica rakije može da se reši mnogo problema. U stvari, Vang Lanjing probleme ne rešava samo srdačnošću, nego pravednim i razumnim stavovima. Zbog toga joj stanovnici ovog sela veruju i za svaku sitnicu traže njenu pomoć.

Naravno, postoje i oni koji je ne poslušaju. Ima u selu jedna starija žena koja joj je bila postavila gotovo nerešiv zadatak. Ova žena godinama nije u dobrim odnosima sa svojom snahom. Jednom prilikom, dok je Vang Lanjing bila u poseti kod nje, snaha je dala svekrvi crni hleb od lošeg brašna, a sama je uzela da jede hleb od kvalitetnog brašna. Vang Lanjing je uzela komad ovog crnog hleba i potražila staričinu snahu.

Vang Lanjing: Snaha je dala svekrvi hleb od lošeg crnog brašna. Kad sam joj pokazala onaj hleb i pitala je šta je razlog takvog postupka, snaha se zastidela i počela da plače.

Ko priznaje pola mu se prašta, pomislila je Vang Lanjing i na tome je ostalo.

Međutim, ova stara žena je ponekad veoma nerazumna, što je ljutilo Vang Lanjing. Ova porodica je veoma siromašna, pa je opštinska socijalna ustanova mužu ove starije žene, videći da nosi otrcano odelo, dala nov zimski kaput. Ne lezi vraže, starici se dopadne kaput i uzme ga sebi. Vang Lanjing je više puta nagovarala da vrati kaput mužu, ali ona i ne sluša šta joj se govori.

Vang Lanjing: Onoag dana sam toliko bila ljuta na nju da sam plakala i odlučila da joj nikad više neću pomoći. Posle kad sam se smirila, opet sam otišla kod nje.

Najzad je Vang Lanjing kupila neke sitne poklone i paket jaja i odnela ovoj starici u zamenu za zimski kaput. Žena ga je tek tad dala svom suprugu.

Vang Lanjing: Ponekad budem strašno ljuta i sama sebi kažem da neću više da se bakćem sa tuđim problemima. Ali čim se negde pojavi problem ja zaboravim sve što sam rekla.

U ovom selu svi, pa i njena komšinica, cene Vang Lanjing.

Komušinica: Pre smo se muž i ja često svađali. Čim bi počeli da se svađamo, dete bi otrčalo po Vang Lanjing da nas miri. Stvarno je divna žena koja hoće svakome da pomogne!

Vang Lanjing: Imm odličan komšiluk, ne znam šta bih bez njih..

Kineska poslovica kaže: ''Dobro čini i dobru se nadaj!'' Kad su Vang Lanjing snašle teškoće, svi su joj pritekli pomoć. Njen muž radi u jednoj fabrici, a sin joj studira u Tianđinu, pa sve poljoprivredne radove obavlja sama. Vang Lanjing ima bolesnu kičmu, pa joj je veoma teško da radi seoske poslove. Svake godine u sezoni poljoprivrednih radova meštani joj priteknu u pomoć

Jedne godine Vang Lanjing je na kredit kupila sadnice. Plašeći se da neće moći da vrati kredit, jednog dana Vang Lanjing je, radeći u polju, počela da plače. Tada joj je prišao jedan od komšija i pitao zašto plače. Kad je čuo šta je muči, obećao je da će joj pozajmiti 7000 juana. Bogami, sedam hiljada juana ovde nije mala suma.

Komušija: Ona baš dobrodušna i veoma srdačna.

Vang Lanjing: Verujem da će se onome ko dobro čini dobro i vratiti. Čast mi je kad mogu nekome da pomognem.

Za vreme naše posete dođe neki čovek po Vang Lanjing.

Seljak: Sestro Vang, molim te da pođeš sa mnom, imam jedan problem...

Ne saslušavši do kraja, Vang Lanjing ustade i ode sa čovekom. Kad iskrsne problem nema se vremena za čekanje.

Dragi slušaoci, bila je ovo jedna od priča iz serije reportaža ''Seljaci iz Deng Džou''. U tom kraju veliki broj mladih tražeći posao odlazi iz sela u grad, a kod kuće ostaju deca i stari. Iako se na taj način porodični budžet uvećava, pojavljuju se nove, drugačije teškoće. Zato su ovako srdačni ljudi poput Vang Lanjing sve dragoceniji.