Džun Džidžong: "Sve priče na svetu imaju svoj početak i svoj kraj. Moja priča sa narodnim pesmama nema početak, a ne nazire se ni završetak".

Od pevača narodnih pesama do zaposlenih u medijima, on je stalno u potrazi, traži umetnost i umetnike.

Džu Džengdžong: Ja sam proistekao iz narodnih pesama. Sve priče na svetu imaju svoj početak i svoj kraj. Moja priča sa narodnim pesmama nema početak, a ne nazire se ni završetak.

Pozivam vas da zajedno krenemo putem jednog medijskog radnika iz Kine, putem koji traga za umetnošću.

Pripadnici mongolske nacionalnosti koji uglavnom naseljavaju sever Kine lepo pevaju i igraju i stvorili su specifičnu stepsku kulturu. Jednog julskog dana došli smo u srez Na Man, koji pripada gradu Ton Liao, u severnom delu Unutrašnje Mongolije.

U toku je intenzivna proba velike opere.

Džu Džidžong: "To je četvrti čin u kojem se prikazuje ljubav mladih. U pozadini je rascvetala heljda. Prvo posluzenje koje gosti dobijaju u srezu Na Man je pripremljeno od heljdinog brašna. To je specifičnost ovog kraja. Kada se rascveta heljda mlade opija ta romantična atmosfera."

Četrdeset petogodišnji Džu Džidžong je glavni reditelj ove opere. Rodjen je na stepi i od malena voli mongolsku muziku. U početku je svirao mongolski muzički instrument „sihu", a onda je stasao u reditelja i stručnjaka za narodnu muziku i umetnost u kineskom udruzenju umetnika. Posebno voli izvorne narodne pesme.

Džu Džidžong: "Naziv ove opere je ''Traženje cara pevača''. Poslednjih godina stalno sam u potrazi za carem pevača. Gde god dodjem uvek pitam ko najbolje peva. Odjednom sam shvatio da sam pronalazac."

Džu Džidžong: "Mi smo odrastali pod okriljem muzike mongolske narodnosti. Svako ko je dolazio kod nas u kuću, uvek je pevao uz čaj ili rakiju."

Džu Džidžong: „Rodio sam se na prostranoj stepi Hulunber. U mom sećanju iz detinstva je stepski život: gomila goveđe balege uz ogradu, žene muzu krave, a odrasli se jasuci konje vracaju kući, privezuju konje uz vrata, poljube decu i tek onda ulaze u kuću. (završetak snimka 6) Kad sam bio mali, majka mi je uvek pevala jednu pesmu, to je prva narodna pesma koje se sećam i koju nisam zaboravo ni dan danas."

Džu Džidžong: Po završetku osnovne škole, odjednom sam zavoleo violinu. U to vreme sam maštao da postanem profesionalni muzičar. Nakon toga primljen sam u umetničku školu ''Tonljao'', ali u odsek za muzički instrument „sihu". Otac mi je sa radošću rekao da je nasa porodica najzad iznedrila nekoga ko je vest u sviranju muzičkog instrumenta „sihu".

Džu Džidžong: „Na početku nisam shvatao oceve reči, smatrajući da je bolje da učim evropske muzičke instrumente. Posle mi je profesor rekao da je nacionalna tradicija uvek najdragocenija."

Džu Džidžong: „Može se reći da mi je sihu obezbedio uspeh, jer sam se zbog sihu upisao na Centralni nacionalni univerzitet, a po završetku studija sam se zaposlio na Centralnom narodnom radiju i tako sam postao pravi radijski muzicar. Tada sam dosao na ideju da obidjem sve krajeve zemlje kako bih pronašao izvore narodnih pesama i kako bi muzička kultura svih narodnosti u zemlji na državnom Radiju zauzela mesto koje zasluzuje."

Džu Džidžong: „ Duž Žute reke sam 1991. godine istrazivao izvornu muziku toga područja. Kad sam stigao u Ćinghai u srednjem i gornjem toku Žute reke, pronašao sam cara nacionalnih pesama, starog Džu Džonglua. On mi je pevao brojne narodne pesme, što me je veoma uzbudilo. Ja sam samo covek koji je zavrsio fakultet i radi kao muzicar u državnom mediju, ali veoma malo znam o muzici. Treba najpre dobro upoznati i istraziti svoju državu. Od tada sam shvatio da trebam iskoristiti svaku priliku koja mi se ukaze da kao muzicar obavim posao koji sam odabrao za svoj životni poziv. U stvari, u svakom našem programu ima mnogo talenata koji zasluzuju paznju i koji instinktivno popularišu i produzavaju našu drevnu kulturu, to im je u krvi."

Džu Džidžong: „ Jedan prijatelj me je 2001. godine pozvao na CCTV da napravim plan kulturno-zabavnog programa. Nakon toga sam počeo da putem televizije upoznajem gledaoce sa narodnom muzikom. Brojni festivali narodnih pesama i druge aktivnosti pokazuju da je izvorna umetnost rado prihvacena u narodu."

Džu Džidžong: „Ovu operu, cija je proba u toku, napisao sam na osnovu dugogodišnjeg upoznavanja i sakupljanaja podataka o izvornoj kulturi sreza Na Man. Dugo sam razmišljao da se rasute narodne pesme sakupe i pretvore u produkt kulture koji privlaci paznju publike. Tako sam koristeći formu zapadne opere, na operski način spojio narodne pesme u priču koja ima loklne karakteristike i kolorit. Profesor Sjuj Guišing je scenarista i režiser."

Sjuj Guiping: „Mi smo originalne pesme i igre iz sreza Na Man uneli u operu, a glumce smo birali iz zemljoradnickih i stočarskih područja.

Džu Džidžong: „ Poslednjih godina se uvek pitam šta želim da popularišem. Imam dva zvanja: ja sam radijski muzicar i covek koji je naklonjen tradicionalnoj kineskoj kulturi. Borim se za oba svoja zvanja i tome ću posvetiti ceo svoj život. Uveren sam da će i naši potomci preuzeti štafetu i nastaviti naš posao.