Oko 300 hiljada starih ljudi u Srbiji svakodnevno zavisi od tudje nege i pomoći pri zadovoljavanju osnovnih ljudskih potreba. Najstariji Beogradjani od septembra će moći da koriste usluge još sto geronto-domaćica, čiju je obuku organizovao Gerontološki centar. Novac za finansiranje ovih novih radnih mesta je obezbeđen iz budžeta grada Beograda. Bilo bi ih potrebno još 90 kako bi se zadovoljile potrebe ljudi koji čekaju pomoc I prosirila gerontološka služba jer još ima opština koje nemaju klubove za stare, kaže upravnik klubova i pomoći u kući u Gerontološkom centru Beograd Ćira Pešin. Sa njim je razgovarala Mirjana Otašević.

Potrebe za socijalnom zaštitom starih su u Srbiji ogromne, pre svega za gerontološkim ustanovama koje će pomoći starom čoveku da što duže ostane da živi u svojoj kući, kaže Pešin. U Beogradu je veliki pritisak na službu pomoći u kući, i trenutno oko 600 ljudi čeka uslugu. Pešin naglašava da je grad Beograd uz velike napore za poslednje tri godine kapacitet gerontološke službe uvećao za 40 procenata, ali potrebe su i dalje velike.

U Beogradu , prema podacima Gerontološkog centra, živi vise od 35 odsto starih samaca koji nemaju porodicu ni srodnike koji su po zakonu dužni da se brinu o njima. Kada je rec o pomoći u kući 75 odsto od 1600 korisnika su samačka stara domaćinstva, od njih većina žena ili muškaraca živi potpuno sama, 15 odsto je bračnih drugova, a samo 10 odsto ima nekog od porodice, kaže Pešin.

Služba „Pomoć u kući" organizovana je u 13 beogradskih opština. Za sada ima 593 zaposlena koji rade u okviru Poslovne jedinice „Dnevni centri i klubovi". Njihove usluge koristi oko 1.600 najstarijih Beograđana. Geronto-domaćice im obezbeđuju ishranu, spremaju stan, održavaju higijenu stana i ličnu higijenu, pomažu pri kretanju, odvode lekaru i slično. S obzirom na to da jedna geronto-domaćica pruža usluge za tri korisnika dnevno u trajanju od po dva sata svakog radnog dana, broj lica sa pravom korišćenja usluga ove službe biće od septembra povećan za 300.

Vaninstitucionalnom, otvorenom zaštitom odlaže se smeštaj u dom i ima za cilj da se, pored klasičnih oblika, kao što je penzija, smeštaj u ustanovu, materijalno obezbeđenje, obezbede značajne usluge u sistemu celokupne društvene brige o starima. Na taj način stara lica ostaju da žive u svom prirodnom okruženju, a u klubovima i dnevnim boravcima besplatno koriste sadržaje koje im oni nude. Tu se oni svakodnevno druže, razgovaraju, čitaju štampu i knjige, prate radio i TV program, igraju društvene igre i uključuju se u razne sekcije, radionice i slično. U okviru druženja, korisnici se međusobno pomažu i ucestvuju u aktivnostima kao što su književne večeri, proslava rođendana i praznika, igranke, izleti, izrada i izlaganje ručnih radova. Osim toga, na nivou svih klubova radi penzionersko amatersko kulturno-umetničko društvo.