U našoj današnjoj emisiji pozivamo vas da zajedno sa našim novinarima odete u goste jednoj prosečnoj porodici tibetanske nacionalnosti.  

Na visoravni Ćinghai – Tibet ni u maju se ne oseća dolazak proleća. Uprkos hladnom vetru i nakon više od sat vremena vožnje seoskim putevima novinari su došli u kuću Karsicera, koja se nalzi na stepi kod plićaka Singfu na severnoj obali jezera Ćinghai. Zbog velike nadmorske visine od oko 3000 metara tamo vlada velika hladnoća. Mada je već maj, reka je još uvek zaledjena, a trava je žute boje.

Karsicer ima devet stanova obloženih staklom. Zato kada napolju duva jak vetar i veoma je hladno, unutra je toplo. U dnevnoj sobi se nalazi savremeni nameštaj i bela tehnika. Gosti se osećaju kao da se nalaze u porodici u gradu. Novinari su seli za sto, a domaćini su počastili goste raznovrsnim domaćim kolačima. 57-mogodišnji Karsicer je tek tada počeo da novinarima priča o promenama na stepi i o njegovoj porodici.

Moja porodica se ovde naselila 1989. godine. Na početku nismo bili naviknuti na ovakav život, jer smo vekovima živeli u šatorima i navikli smo na nomadski život. Ali sada smo shvatili pozitivne strane ovakvog života. Došlo je do velikih promena u prehrani, a brzo je poboljšan kvalitet života. Ranije smo svaki dan jeli samo govedinu i jagnjetinu, prženo pšenično brašno i „zambu" - preprženo brašno od ječma, dok sada koristimo i povrće i druge vrste namirnica.

Pošto je izmedju kuće Karsicera i sreskog centra dosta velika razdaljina, on ne može svaki dan da odlazi u kupovinu povrća. Karsicer je dobro iskoristio svoju staklenu baštu namenjenu za goveda i ovce. Leti su goveda i ovce na pašnjacima, a staklena bašta se može koristiti za gajenje povrća. Na taj način ne samo što se ostvaruje samosnabdevanje povrćem, već može da povrće podeli susedima. Karsicer je novinarima rekao da su promenama u običajima života i prehrane znatno smanjeni slučajevi zapaljenja creva i želuca i reumatizma. Stočari na stepi su počeli voditi ustaljen život i izmenili su ranije životne običaje. Uz pomoć mesne vlade i sopstvene napore znatno je poboljšan kvalitet njohovog života.

Karsicer je novinarima ispričao o svom životu, naglašavajući da ima više od 1200 ovana i preko 170 goveda. Samo prošle godine čisti prihodi od prodaje stoke iznosili su više od 60 hiljada juana. Za 80 hiljada juana kupio je sinu kompletno opremljen stan u sreskom centru. Njegova žena sada živi u gradu. Novinari su zajedno sa njim došli u sreski centar da bi bolje saznali kako stočari iz stepe žive u gradu.

Novi stan koji je kupio Karsicer ima tri sobe površine preko 80 kvadratnih metara, u kojima se nalazi nameštaj i drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu. Sve je isto kao i u stanovima u gradu. Samo se po slikama na zidu i kipu Bude može znati da je to kuća pripadnika tibetanske nacionalnosti. Karsicerova žena Lamotso je novinarima rekla:

Ranije su žene na stepi izdržavale najveći teret. Zbog nomadskog načina života sva četiri godišnja doba su išle za govedima i ovcama. Žene su morale da obavljaju kućne poslove, da kuvaju, te da se brinu o mužu i deci, zbog čega su rano starile i obolevale. Sada je kod nas sve bolje i bolje. Ne samo što stanujemo u širokim i svetlim stanovima, već koristimo frižider i drugu belu tehniku. Živimo tako srećnim životom kakav ranije nismo ni sanjali.

Jako raspoložena starica je novinarima zapevala tibetansku pesmu.

Kao i drugi stočari na stepi članovi porodice Karsicera uz poboljšavanje materijalnih uslova imaju i želju za kulturom. Njihov stariji sin i zet su članovi sreskog tima konjičke ekipe koja često nastupa prilikom održavanja raznih aktivnosti na stepi, dok su ćerka i snaja su naučile da sviraju gudačke muzičke instrumente. I 5-togodišnji unuk uvek je raspoložen za pesmu.