Svake godine 15. januara po kineskom lunarnom kalendaru pripadnici nacionalne manjine Ji, iz sreza Jongžen autonomnog okruga Čusjung u provinciji Junnan na severozapadu Kine, održavaju svečani Festival narodnih nošnji. U našoj današnjoj emisiji govorićemo vam o tom festivalu.

U autonomnom okrugu Čusiong na površini od oko 30 hiljada kvadratnih kilometara živi 640 hiljada pripadnika nacionalne manjine Ji. Tokom nekoliko hiljada godina pripadnici ove nacionalne manjine sklapali su brakove sa pripadnicima narodnosti Han, Bei, Miao, Hui i drugih nacionalnih manjina. Na taj način je nastalo desetak grupa iste narodnosti koje imaju različite jezike, narodne nošnje, običaje i nacionalni kolorit. Festival o kojem ćemo vam govoriti jeste Festival narodnih nošnji Džiđu u srezu Jongžen ovog okruga. O tome je zamenik načelnika uprave kulture ovog sreza gospodin Jin Bicong novinarima rekao:

Najznačajnija odlika nacionalnosti Ji u našem srezu jeste kapa u obliku petla. Petao ustaje rano, zato takva kapa označava trudoljubivost pripadnika ove narodnosti.

O Festivalu narodnih nošnji nacionalne manjine Ji postoji jedna interesantna legenda. Pre više od 1300 godina braća pripadnici narodnosti Ji , Čao Ližo i Čao Lažo su jednom otišla u lov i slučajno dospela do jednog prelepog mesta u kojem je bilo dovoljno vode i plodnog tla. Kada su se nagnuli nad vodu, iz držača za strele su ispala tri semena žita. Sledeće jeseni kada su braća ponovo tamo došla videla su zlatna polja zrele pšenice. Tako su braća i njihovi zemljaci naselili ovo mesto Džiđu. Starci su želeli da braća imaju porodice i odlučili su da za njih izaberu najlepše devojke. Devojke iz celog sela počele su sa intenzivnim pripremama devojačke spreme: tkane tkanine, predivo i obojena platna, te krojenje i šivenje odeće sa raznim mustrama veza. 15. januara naredne godine po lunarnom kalendaru svi žitelji sela okupili su se pod velikim drvetom, a devojke u najlepšim nošnjama i sa kapama u obliku petla su radosno pevale i igrale. Čao Ližo je izabrao najvredniju, a Čao Lažo najsposobniju devojku. Od tada je prošlo više od hiljadu godina, a Festival narodnih nošnji je postepeno postao najsvečaniji godišnji praznik pripadnika nacionalnosti Ji, a takodje je idealno mesto da se momci i devojke upoznaju i počnu sa zabavljanjem.

Okrug Čusjung je u istoriji bila važna poštanska stanica na trgovinskom putu. Danas sve više turista dolazi ovamo na Festival narodnih nošnji, da se upoznaju sa nacionalnim koloritom ove narodnosti, te da kupuju njihove proizvode kao što su vezovi. Proizvodi sa finim vezovima su simbol narodnih nošnji ove narodnosti na svim festivalima i uvek uživaju veliki ugled na medjunarodnim izložbama vezova. Zamenik direktora instituta za lokalnu nacionalnu kulturu pri Pedagoškom fakultetu Čusjung, naučni savetnik gospodin Jang Puvang je istakao:

U sadašnje vreme postepeno iščezava tradicionalna umetnost nacionalnosti Ji. Medjutim, kroz Festival narodnih nošnji u Džiđuu gotovo se u celokupnosti održala ova tradicionalna umetnost, opisujući nastanak i razvoj narodnih nošnji ove nacionalnosti i pokazujući bogati sadržaj njene nacionalne kulture.

Neki istoričari Festival narodnih nošnji nacionalne manjine Ji u Džiđuu nazivaju prvom „Modnom revijom" u istoriji čovečanstva, ističući da je to specifična forma tradicionalne kulture narodnosti Ji u okrugu Čusjung i da pokazuje posebnu draž. Festival je već postao poznata kulturna i turistička atrakcija u ovom okrugu. Potpredsednik vlade sreza Jongžen gospodin Juj Điangvu je naveo:

Ulažemo velike napore za razvoj kulture i turizma u Džiđuu. Organizujemo Festival narodnih nošnji, a zatim ćemo ga prijaviti kao nematerijalno kulturno nasledje na nivou države. Nadamo se da će se naši vezovi putem festivala plasirati u inostranstvo.

Sreska vlada Jongžen je već registrovala robni brend u glavnoj državnoj upravi za administrativno upravljanje industrijom i trgovinom i priprema se za prijavu nematerijalnog kulturnog nasledja na nivou države.

Zahvaljujući ovom godišnjem prazniku pripadnici nacionalne manjine Ji ne samo što dobro održavaju ovaj milenijumski tradicionalni običaj, već dočekuju novi, srećniji život.