Provincija Junan se nalazi na jugozapadu Kine, na suptropskom pojasu, poznat po flori i fauni. U ovoj lepoj provinciji živi i radi 24 nacionalnosti sa svojim folklorom. Nedavno je naša novinarka Ven Šin posetila Junan i napravila reportažu: Jama lastavica---jedna od najveličanstvenijih na svetu.

Putovala sam kolima od Kunmina---glavnog grada provincije Junana prema jugu, za 4 sata stigla u drevni grad Djenšui. Jama lastavica leži istočno od grada, u šumovitoj klisuri. Saznala sam prošlost i sadašnjost jame kod Sjao Čena---funkcionera ureda za turističku atrakciju.

Sjao Čen je rekao: Jama lastavica je prirodna kraška pećina gde su živeli naši preci, pre 3500 godina. Ona je glasovit milenijum godina po karakterističnim kraškim oblicima i okupljanju miliona lastavica svake godine između proleća i leta.

U pratnji Sjao Čena, ja sam prošetala jamom. Ulaz u jamu izgleda kao ogromna raširena školjka, visina iznad 50 i širina preko 30 metara. Tu je dvokilometarska turistička staza, sa staze se može videti tri kraška prizora, svakojaki stalaktiti i stalagmiti. Njihovi su nazivi: Nosornog gled na mesec, Orao raširenih krila, arktički leopard, šumica kokosovih palmi, osam svetaca, muž i žena. Mene zaprepašćuje hodnik duž ponornice, 35 metara iznad vode podeljen na desetak različitih sala od krečnjačkih stubova, zavesa i paravana. Sedeći na krečnjačkoj klupi, sa zadovoljstvom sam gledala kako ponornica huče i teče. Zatim sam se popela gore uz stepeništa od 104 stepena. Odmah pred mnom se pojavila elegantna sala za odmor koja više liči na umetičku galeriju. Gospođica vodič je vodila me u treći prizor gde je živela u svoje vreme prvobitna zajednica. Pronađeni su u toku uređivanja masivni tragovi od pepela, fosili sisara i kameno i keramičko oruđe. Sada sav prostor od preko 1300 kvadrata je pokriven mermerskim pločama, opremljen prvoklasnim audio-uređajem, postao je mesto za koncert, razonodu i restoran. Čamcem sam otplovila niz ponornicu iz jame, čime sam završila svoju šetnju jamom.

Sjao Čen je rekao: Inače jama je dobila svoje ime po doletelim lastavicama. Svake godine u martu desetine hiljada lastavica iz Malezije i drugih tropskih zemalja doleću ovamo, gnezde se i rode mladunčad. Tek u jesen se vraćaju sa mladim lastavicama u svoj zavičaj. U znak dočeka vesnika proleća---lastavica, meštani svake godine jednog lepog prolećnog dana organizuju ceremoniju postavljanja horizontalne table sa natpisom. Za vreme manifestacije, oni piju i jedu, pale petarde.