Tibetanci su mnogo zadovoljni što mogu gledati film na maternom jeziku. Tibetanka-seljanka gospođa Džolma rado gleda film. Ona je novinaru rekla:

Sada mesečno gledamo po jedan film, zahvaljujući čemu se upoznajemo sa mnogim novim stvarima. Na primer, ja sam naučila gajenje povrća u staklenim baštama. Zimi u baštama je puno raznovrsnog zelenog povrća. Koristim deo povrća za sopstvene potrebe, a drugi deo otpremam u Lasu na prodaju, od čega zaradjujem mnogo para.

Kao što je rekla Džolma, gledanje filma je važan kanal za dobijanje informacija van svog kraja i za upoznavanje i sticanje naučnih znanja što igra aktivnu ulogu za izmenu pojmova seljaka i stočara, za tehničko usavršavanje i za povećanje njihovog životnog standarda.

Tibetanski seljaci i stočari mogu periodično gledati film, zahvaljujući sprovodjrnju plana kineske vlade o upićivanju filma u sela. Krajem 9. decenije prošlog veka kineska vlada je pokrenula projekat pod nazivom «2131» u cilju obogaćivanja kulturnog života kineskih gradjana koji žive na selu. U projektu se predvidja da do početka 21. veka seljaci širom zemlje mesečno gledaju po jedan film. Na taj način Tibet sa poljoprivrednim i stočarskim područjima površine više od milion i 200 hiljada kvadratnih kilometara prirodno je postao jedno od glavnih područja za sprovodjenje ovog projekta.

Godine 1998. u čitavoj autonomnoj pokrajini Tibet je počeo ovaj projekat. Ali pošto seljaci i stočari tibetanske narodnosti mogu gledati filmove samo na svom maternom tibetskom jeziku, zato pre svega treba da jača rad na sinhroniziranju filma. Direktor filmske korporacije pokrajine gospodin Pagba Čozin je novinaru rekao sledeće:

Radi garantovanja dovoljnih filmova za prikazivanje, moja korporacija je povećala broj stručnih ljudi za sinhronizaciju i pozvala neke prevodioce i glumce, zahvaljujući čemu je obezbedjena proizvodnja i kvalitet sinhroniziranih filmova. Pored toga u skladu sa potrebama seljaka i stočara tibetanske narodnosti korporacija je povećala i proizvodnju sinhroniziranih naučno-obrazovnih filmova radi obogaćenja znanjima o obradjivanju zemljišta i gajenju stoke.

Pagba Čozin je naveo da je poslednjih godina njegova korporacija sinhronizirala više od hiljadu filmova, u tom broju su i igrani i naučno-obrazovni filmovi.

Nakon toga profesionalni radnici treba da sa opremama odlaze u sela da prikazuju sinhronizirane filmove. Poslednjih godina autonomna pokrajina je u svakom srezu stvorila punkt za prikazivanje filmova. Trenutno na Tibetu ih ima oko 500.

Tibet je veoma prostran sa mnogim snežnim planinama i nezarvijenim saobraćajem. Za prikazivanje filma potrebno je nekoliko dana za odlazak u jedno selo. Funkcioner punkta za prikazivanje filma u srezu Dagze u severnom predgradju Lase gospodin Njima Tsering je ispričao sledeće:

Brojna sela se nalaze u zabačenom području. U klancima nema kolskog puta. Radnici moraju pomoću jakova ili konja da otpremaju opreme, da bi seljaci i stočari mogu gledati najnovije sinhronizovane filmove. Obično u svakom selu se prikazuju po jedan naučno-obrazovni i igrani film. Ako u hramu radi više od 30 sveštenika, oni će prikazati film i u samom hramu. Njima Tsering je dodao da već ne može brojati koliko sela prolazio i koliko filmova prikazao.

Tokom više godina država je besplatno darovala sve filmove koje su gledali seljaci, stočari i sveštenici na Tibetu. Direktor pokrajinske filmske korporacije gospodin Pagba Čozin je naveo da je poslednjih godina država uložila nekoliko desetina miliona kineskih juana u nabavku novih oprema i obuku stručnih radnika. Evo šta je on rekao:

Sada medju 73 sreza na Tibetu, seljaci i stočari u 69 srezova mogu mesečno da gledaju po jedan film. Ubuduće ćemo uvoziti i sinronizorati još više filmova i pripremati još više stručnih radnika za prikazivanje filma i poboljšati uslove, kako bi seljaci i stočari gledali što više filmova.