Ovih dana se u Pekingu održava izložba pod nazivom ''Četiri sezone u Sinđiangu'', što je izazivao veliki interes pekinških građana, domaćih i stranih turista. Više od 500 fotografija na izložbi dela su oko stotinak fotografa iz 20 zemalja i područja sveta. Oni su putovali oko 20 hiljada kilometara i kamerom snimali kadrove iz Sinđiang-ujgurske autonomne pokrajine. Detaljinije o tome u nastavku emisije.

U toku 2006. godine, domaći i strani fotografi su započeli turneju po Sinđiangu. Većina njih je prvi put kročila na ovo tlo. Fotografi su u različitim sezonama slikali prirodne lepote, nacionalni kololit i kulturne znamenitosti Sinđianga. Lepote koje su fotografi uhvatili oduševile su posetioce. Devojka Rizvangul iz Sinđianga, koja studira u Pekingu, je navela:

Posetom ovoj izložbi sam shvatila kako je lepa moja domovina. Još ima mnogo mesta na kojima nisam bila, a koja sam videla na izložbi. Zaista sam ponosna što sam iz Sinđianga. Mislim da će ova izložba unaprediti kulturne razmene.

Sinđiang-ujgurska autonomna pokrajina se nalazi u severnozapadnom delu Kine. Površina te pokrajine čini šestinu kineske teritorijalne površine. Sinđiang se graniči sa Rusijom, Mongolijom, Indijom i drugih pet zemalja. Broj pripadnika nacionalnih manjina koji žive u Sinđiangu čini više od 60 odsto ukupnog broja tamošnjeg stanovništva. Ova provincija je u svetu poznata po prirodnim lepotama i bogatim nacionalnim koloritom. U Sinđiangu se nalazi druga na svetu pustinja Takelamagan i najveće kinesko unutrašnje jezero. Singang je zavičaj voća i plesa.

Kineski fotograf Siu Baokuan je pre putovanja u Sinđiang dobro naučio pesmu "Zašto cveće je tako crveno", ali nije mnogo upoznao život lokalnih stanovnika. Siu voli da fotografiše svakodnevni život osnovnih slojeva stanovništva. Na izložbi je jedna njegova fotografija na kojoj igraju devojke nacionalne manjine Tađik posebno privukla pažnju posetilaca. Na fotografiji su devojke obučene u crveno, nakićene, igraju i slatko se osmehuju. Siu je novinaru naveo da je turneja po Sinšiangu otvorila njegove vidike i obogatila stvaralaštvo. On je naglasio:

Ovu fotografiju slikao sam u selu. Narod Tađik je vrlo ljubazan. Kad sam tek stigao u oči mi je upala narodna tradicija, odeća, uslovi stanovanja i sredina oko njih. Pošto sam prvi put bio tamo, Sinđiang me je veoma privlačio. Siu je potrošio 50 filmova koje je dobio od organizacionog komiteta. Međutim, njemu je i to bilo malo za snimanje života raznih nacionalnih manjina, a smatra da je i vremena bilo malo.

Britanski fotograf Hju Hamilton je fakultetski profesor. To je njegov prvi put dolazak u Sinđiang. Od pustinje do oaze, od lokacija starog grada starog više od hiljadu godina do savremenog grada, sve što je tamo video bilo je za njega iznenađenje. Ljubaznost lokalnih stanovnika je ostavila dubok utisak na njega. On je rekao:

Prirodne lepote u Sinđiangu su na mene ostavile dubok utisak. Od pustinje gde temperaturom od 47 stepeni Celzijusa do planinskog područja sa temperaturom oko 10 stepeni Celzijusa treba samo tri sata vožnje kolima.

Hamilton je naveo da će ove fotografije i utiske sa putovanja postaviti na svom veb sajtu. On veruje da će više ljudi putem fotografija upoznati i zaljubiti se u Kinu.

Norveški fotograf Kristian Vesenberg je takođe prvi put bio u Kini. Pre putovanja njegovi prijatelji ga su pitali da li ga mogu zvati mobilnim telefonom, jer su mislili da, osim u Pekingu, u drugim delovima Kine nema signala. Vesenberg je i sam smatrao da je to jedno veliko pitanje. Bio je iznenađen kad je video mnoge seljake u zabačenim područjima u Sinđiangu koji koriste najnovije modele mibilnih telefona.

U ovoj aktivnosti fotografi su snimili više od 300 hiljada fotografija. Fotografi iz Mađarske, Turske i ostale četiri zemlje su nakon povratka u svoje zemlje održali izložbe fotografija što je naišlo na dobar odjek kod posetilaca.