 U ovoj godini Moto GP ulazi u sasvim novu epohu, doba motora od 800 kubnih santimetara zapremine. Posledične tehničke izmene prate i modifikacije u pravilima, smanjenje kapaciteta rezervoara i ograničenje raspoloživog broja slik guma za gran pri vikend. Zbog svega ovoga, najpre ćemo se pozabaviti tehnikom, a tek potom ljudima čije srčanost i veština zaustavljaju dah.
Rezime epohe 990 cc
Promena radne zapremine motora na 800 cc svakako je veliki tehnički izazov, mada ne onolikih razmera kao kada je najviša klasa skočila sa 500 na 990 cc. Baš kroz rezime "epohe 990", pogledaćemo šta su donele godine između 2002. i 2006, ali i bolje osvetliti pravce daljeg tehnološkog razvoja i najaviti očekivanja od sezone koja je pred nama.
Početkom veka, dvotaktni motori od 500 cc stigli su do kraja svog razvojnog ciklusa, ujedno izgubivši vezu sa dominantno četvorotaktnim mašinama u slobodnoj prodaji. Progresa nije bilo i, sa tehnološkog stanovišta, bila je to slepa ulica. Prelazak na četvorotaktne agregate od 990 cc 2002. godine otvorio je put enormnom tehničkom napretku.
Novi i izuzetno moćni motori uzrokovali su promene na svim poljima, pa su i razvoj šasija i guma krenuli tempom kakav nije zabeležen decenijama. Progres se na trkama najjasnije ogleda u porastu brzina, što su motori od 990 cc i pružili. Vremena kruga pala su i za četiri sekunde, a trke su vožene tako brzo da bi pobednici nekih iz 2001. zaostali čitav krug za najbržim iz 2006.
Ovolike razlike u brzinama objašnjavaju se velikim porastom snage: najsavršeniji motori od 500 cc oslobađali su 190 KS, a poslednji 990 cc oko 250 KS. To nije sve – jednako bitan faktor jeste priroda snage, odnosno način njenog oslobađanja. Četvorotaktne mašine imaju povoljnu krivu obrtnog momenta i obilje snage već iz niskih obrtaja, pa se u krivinama gas daje ranije. Dakle, brži na ravnom, brži i u zavojima. Motori od 990 cc bili su i teži, "urođeno" u boljem kontaktu s podlogom, te su set-apovi mogli da idu u pravcu mekšeg oslanjanja, a to je dodatno poboljšavalo hvatanje asfalta. Motorno kočenje doprinosilo je usporavanju i mašine učinilo upravljivijim u krivinama, zahvalnijim i lakšim za vožnju.
|
