Prema legandi, u drevnoj Kini je postojalo čudovište koje se zvalo NIAN. On je imao dugačke i oštre rogove, i bio je užasan. NIAN je živeo u moru, a svakog poslednjeg dana u godini po kineskom lunarnom kalendaru, izlazio je na kopno da jede ljude i životinje. Zato su krajem svake godine stanovnici bežali u planinu, kako bi se spasili od NIAN-a.

Jedne godine, pripremajući se za bekstvo, ugledaše jednog neobičnog starca, sa sasvim belom kosom, koji im reče:

"Ostanite kod kuće!!! Samo večaras, samo ovu noć!! Verujte mi, znam kako da oteram ovo čudovište.Verujte mi! "

Ali stanovnici, preplašeni NIAN-om, nisu se usudili da poveruju starcu. Naprotiv, počeli su nagovarati starca da beži zajedno sa njima. Tako su oni nagovarali starca da beži, a starac njih da ostanu, dok na kraju ipak u selu ne osta jedino starac, a svi ostali pobegoše u planinu.

Spustila se tamna noć, prst pred okom se ne vidi. More poče da se talasa, ljudi se uplašiše šta će biti kad dođe NIAN. Ali ovoga puta, čim NIAN stiže nadomak sela, začu se zvuk vatrometa. Vatromet je bio toliko snažan, da je pola neba postalo crveno. Tada se ostvoriše vrata jedne kuće, i ljudi ugledaše da je starac obučen u crvenu odeću, i da im se osmehuje. A NIAN? On je prestravljen crvenom bojom i zvukom vatrometa pobegao.

Videvši da NIAN beži, svi dotrčaše sa planine, i opkolivši starca upitaše čega se NIAN plaši. Starac im odgovori:

"NIAN se najviše plaši crvene boje i zvuka vatrometa."

Čuvši to, ljudi su častili starca i lepili crveni papir na vratima. Nakon toga ljudi su svake godine palili vatromet, lepili crveni papir i palili lampione, i do ponoć čekali NIAN-a. Ovaj običaj se proširio širom zemlje, i tako je postao jedan od najvažnijih i najsvečanijih običaja kineskog naroda. Kinezi ovaj običaj zovu: GUO NIAN, jer GUO znači prelaziti, a NIAN je ime čudovišta, a istovremeno znači i godina. Zato GUO NIAN simbolizuje prelazak preko svih starih i neveselih stvari, i početak radosne nove godine.