Praznik proleća je tradicionalni praznik kineskog naroda. Proslavu ovog praznika prati mnogo običaja i navika. Lepljenje na vrata čulian, novogodišnjih pozdrava za koje se smatra da u kuću unose sreću, jedan je od njih. U susret kineskoj Novoj godini, Kinezi ispisuju rečenice na crvenom papiru i lepe ih na kućna vrata, želeći miran, zdrav i srećan život u narednoj godini.

Prema istorijskim zapisima, prvi čunlian je napisao Meng Cang pre hiljadu godina. Meng Cang je bio funkcioner kineske vlade koji je radio u administrativnom centru provincije Sečuan. Upravo u vreme Praznika proleća došao je da ga zameni drugi funkcioner, koji se zvao Luj Jujcing. U znak dobrodošlice svom nasledniku, Meng Cang je na dve daske od breskvinog drveta, dužine po 20 centimetara i širine 4 centimetra, napisao dve rečenice koje glase: "Ovoga Praznika proleća dočekujem Jujcinga, neka u novoj godini uvek bude proleće". Meng Cang je ovaj natpis okačio na vrata svoje kuće. To je bio prvi čunlian u Kini, koji se još zove se "taofu", odnosno natpis za sreću na drvetu breskve. Vremenom je taofu, natpis na drvetu breskve prerastao u sadašnji čunlian, natpis na papiru.

O ovoj promeni postoji legenda koja kaže da se pre hiljadu godina u Istočnom kineskom moru nalazila visoka planina, a da je na vrhu planine izrasla čudesna breskva na kojoj je živeo veliki petao. Svakog jutra, petao bi kukurikao na drvetu breskve. On je bio predvodnik svih petlova, i, čuvši njegovu pesmu, svi petlovi bi uglas kukurikali u dalekim selima. Pod planinom su živela dva djavola koja su stalno dolazila na vrh da jedu breskve. Saznavši za to, bog je poslao dva generala, Šen Ča i Juj Lej, da zaštite breskvu i petla. Kako su došla ta dva generala, tako ona dva djavola više nisu smela da dolaze na planinu. Kinezi počeše verovati da Šen Ča i Juj Lej mogu oterati djavole i obezbediti sigurnost. Pravili su skulpture po zamišljenom liku Šen Ča i Juj Leja na drvetu breskve i za vreme Praznika proleća stavljati ih ispred svojih kuća, želevši mir i sreću u Novoj godini. Kroz izvesno vreme počeše samo ispisivati imena Šen Ča i Juj Leja na breskvinim daskama i kačiti ih na vratima svojih kuća. Taofu u bukvalnom smislu znači zapis na drvetu breskve. Vremenom je taofu prerastao u čunlian—natpis na traci papira.

Običaj da za vreme Praznika proleća sve porodice okače čunlian na svojim vratima uveden je u kineskoj dinastiji Ming pre 600 godina. Kroz čuanlian ljudi izražavaju svoje čestitke, osećanja ili želje. Zajedno sa čunlianom ljudi kače i jednu reč ''Sreća''. Mnogi namerno naopačke zalepe ovu reč. Prema zapisima ,ovaj običaj uveden je od pre 900 godina. Pred Novu godinu, gospodin iz jedne bogate porodice je naredio sluzi da okači više reči ''sreća'' na svim vratima i raznim mestima u kući. Ovaj sluga je bio nepismen, pa je lepio naopako, a gazda, kad je to video, beše veoma ljut. Upravnik imanja, radi očuvanja radosne praznične atmosfere, reče gospodinu da je sreća već stigla u kuću. Gospodin više nije bio ljut i nagradio je i upravnika i slugu. U čemu je bila tajna? Reči "naopačke" i "stići" na kineskom jeziku se izgovaraju isto "dao".